Dušan Matić: Pred buru

Neka noć bude opet onakva kakvu vi hoćete Ja više ništa ne znam Ništa ne razumem Do samo noć kako opora i smolasta nadolazi Noć i noć i noć. Mesto zlata i zla i dobra i zida očaja Koji se ne svršava o koji udaram glavom svaki čas Jedan zanos bez lika jedan razum bez krika Za dugu noć koja nailazi Pogled i vidik smešni i smešni zanavek. Sem krvi koja teče između bola svakog i bola svakog Nema tog viška koji će da im meri dubinu. Zaboravi svoje pamćenje zaboravi svoj