Експерти: Мађарско противљење ембаргу на руску нафту је неодбрањиво

Стручњаци за енергетику кажу да је позиција владе Мађарске о ембаргу на руску нафту неозбиљна и да је тешко бранити аргументе за противљење ембаргу, иако Будимпешта тврди да жели да заштити Мађаре од економских последица рата.

Експерти Атила Холода и Ласло Миклош, бивши директори компаније МОЛ, сложили су се да би главни разлог за одбијање нафтног ембарга Русији за Мађарску могао да буде профит од разлике у цени између руске нафте типа Урал и европске типа Брент.

Та разлика у цени, како су рекли стручњаци на конференцији за штампу у организацији мађарског независног института Енергиаклуб, један је од извора за покривање трошкова смањених/регулисаних цена енергије за домаћинства.

О ембаргу на руску нафту, као делу шестог пакета санкција Русији због агресије на Украјину, недељама се разговара на нивоу ЕУ јер неколико земаља тражи изузеће, при чему Мађарска има најчвршћи став.

У међувремену је у току жива дипломатска активност али до компромиса није дошло пред ванредни састанак Европског савета данас и сутра на коме ће се говорити о енергетици, рату у Украјини, одбрани и безбедности у сектору хране.

Холода и Миклош углавном се слажу са проценом нафтне компаније МОЛ да ће енергетска транзиција због ембарга на руску нафту коштати 500-700 милиона долара (465-650 милиона евра) док мађарска влада трошкове процењује на 15-18 милијарди евра.

Они наводе и да је МОЛ у 2021. имао профит од 3,5 милијарди долара (3,25 миљарди евра) од чега је исплатио 650 милиона долара (604 милиона евра) дивиденди.

Експерти кажу и да се последњих месеци период потребан за транзицију повећао због несташице сировина али да је ипак реч о предвидивом временском року.

Поред тога, Европска комисија не очекује заокрет "преко ноћи" и Будимпешта би добила одлагање до краја 2024. а процес би значајно убрзало проглашавање инвестиција за транзицију са руске на нафту из других извора за пројекте од националног економског значаја и убрзавање процеса регулаторног одобравања.

Како су навели експерти, Јадрански нафтовод годишње испоручује Мађарској 11-12 милиона тона нафте а надограђном, што углавном подразумева пумпе а не постављање нових цеви, та количина могла би да буде повећана на 15 милиона.

Када је реч о проблему нафте другачијег квалитета од руске нафте, експерти кажу да МОЛ већ прерађује више пд 30 одсто нафте која није руска, као и да на тржишту има нафте квалитета сличног руској, а да постоји и могућност мешања, што би било брже решење него комплетно адаптирање рафинерије.

Истовремено су рафинерије у Братислави (Словачка) и Сазхаломбати (Мађарска) међу најбољим у Европи и могле би да прерађују више нафте других врста него сада, а МОЛ има неопходно знање за то, кажи стручњаци за енергетику.

Они додају да Мађарска већ дуго није потпуно зависна од руских енергената, нафте и гаса, јер повезани цевоводи омогућавају снабдевање из других извора.

Такође подсећају да диверзификације извора снабдевања енергентима у Мађарској траје деценијама и указују на Јадрански нафтовод.

Холода и Миклош кажу и да руски енергенти имају тако велики удео у мађарском увозу из пословних разлога јер продавци желе да продају што више а купци желе ниже цене.

Експерти такође мисле да мађарска влада није требало да свима да неограничени приступ гориву по цени од 480 форинти за литар (1,20 евра) већ да је требало да примени неки други вид помоћи грађанима.

(Бета, 30.05.2022)