Margaret Atvud: Ništa

Ništa nije bolje od ljubavi što krv uzvraća natrag u jezik, dijeli plažu i njeno pojedinačno stijenje i kamenje, tvrdo šiljasto obličje, i nježni kurziv talasa; kost i tečno riblje jaje, pustinju i slanu močvaru, zeleni potisak izvan smrti. Samoglasnici bujaju poput usana i nabubrelih prstiju, a prsti sami onda se kreću uokolo smekšavajući oblutke kao da mekšaju kožu. Nebo nije prazno niti udaljeno već je blizu, nasuprot tvojim očima, sliveno, tako da ga možeš