Музика и реге: „Ексодус“ Боба Марлија је албум који је дефинисао 20. век

У лондонској галерији Сачи, у првој просторији нове поставке под називом „Доживљај једне љубави Боба Марлија&qуот;, напрасно сте суочени са обимним каталогом снимака на којима он свира са својим бендом Тхе Ваилерс.

Међу гомилом зидних принтова, из једног упадљивог златног омота плоче исијава краљевски статус: кључни албум Ексодус (1977), настао у време када су Марли и његови другари из бенда живели у Челсију, недалеко од галерије.

Након 45 година од изласка, Ексодус непогрешиво бележи велику промену, устоличивши Марлијев статус истинске глобалне звезде коју ће пригрлити свака наредна генерација слушалаца.

• Боб Марли - човек који је био заљубљен у фудбал
• Ли Скреч Пери - опроштај од легенде реге музике
• Реге проглашен за светско културно благо
• Да ли је Принсов „Сигн О’Тхе Тимес“ најбољи албум свих времена

Дух албума је слојевит; насловна тема се ослања на причу из Новог Завета о Мојсију који предводи свој народ на путу из ропства ка слободи, повезујући је са Марлијевом растафаријанском вером.

Такође, она пева о Марлијевом лету за Лондон, током одржавања бурних јамајчанских избора; тада се, у децембру 1976, догодио покушај атентата, када су рањени и Боб и његова жена, певачица Рита Марли.

Реге великан је провео годину дана у британској престоници и у том периоду су настали Ексодус и наредно, релативно живље издање из 1978. године Каиа.

Магазин Тајм је Ексодус прогласио најважнијим албумом прошлог века, величајући га као „политичко и културно жариште које је, надахнуто Трећим светом, том свету дала глас који се свуда пронео&qуот;.

У 21. веку, термин „Трећи свет&qуот; би требало да припада прошлости, али снага самог албума не јењава.

Песме које су се на њему нашле инспиришу поставку „Доживљај једне љубави&qуот;, а међу њима је и инспиративна химна по којој је она добила име.

Када сам је посетила, Марлијева ћерка, уметница и промотерка Седела, накратко је последњи пут проверавала поставку:

„Џонатан [Шенк, дизајнер поставке] је визионар&qуот;, каже она.

„У свакој просторији добијате понешто од Боба - и понешто од мамице [Рите Марли], као и од њихових деце и унука.&qуот;

• Како је Србија добила први „реп буквар&qуот;
• Због чега је Грејс Џонс најоригиналнија краљица поп музике
• Јахач олује: Педесет година од смрти Џима Морисона

Осим лондонске поставке, изложба ће бити у сталном покрету - преко Торонта, Ванкувера, Лос Анђелеса, Чикага, Њујорка и Мајамија, накратко ће бити постављена у Амстердаму, Сеулу, Тел Авиву, Токију и Кингстону (Јамајка); Марлија ће моћи да виде људи широм света.

Албум је у неколико наврата био поново објављен.

Између осталог, издање које је објављено уочи четрдесетогодишњице од његовог изласка је миксовао Седелин брат (повремено и њен колега из бенда) Зиги Марли.

Плоча и данас звучи интригантно; песме су груписане у две целине што је још изразитије наглашено на винилу.

На страни А су политичке и духовне песме (од хипнотишућег грува у уводној Натурал Мистиц до подстрекујуће насловне са рефреном „покрет Џа људи!&qуот; - мовемент оф Ја пеопле).

На страни Б су песме о љубави и оптимизму (међу којима је и неколико великих хитова, попут Јамминг; Ваитинг Ин Ваин - наводно посвећеној Синди Брејкспир, Марлијевој девојци; Тхрее Литтле Бирдс и општепознате Оне Лове/Пеопле Гет Реади, у којој се преплићу стилови Боба Марлија и соул певача Кертиса Мејфилда).

У дигиталном облику, емоције песама покрећу емпатична осећања код слушаоца: стрепњу; пркос; изнад свега - мир и љубав.

Како је приметила Седела Марли:

„Порука је и даље актуелна. Нажалост, није се све променило на боље, и током мог одрастања, као и током одрастања моје деце, често бих помислила: 'Боже драги'&qуот;.

Јамајка је крајем 70-их била у превирању.

„Тата је могао да снима у било ком крају света, али је, из неког разлога, одабрао Лондон. Музика на тој плочи не одражава његов бес, већ тугу због свих недаћа кроз које је Боб прошао.&qуот;

Боб Марли је глобално познати музичар када је избегао у Лондон; године 1975. заједно са саставом Тхе Ваилерс наступио је на групној свирци у дворани Лицеум у том граду, што је забележено на првом живом снимку за кућу Исланд Рецордс.

До 1977, атмосфера у Лондону је била турбулентна: град је био растрзан између политике, краљевског сјаја, надирућег панк покрета и диско сцене.

На плочу Ексодус је забележена и та непрестана креативна енергија, као и Марлијева спремност да из радозналости реагује на ту ситуацију.

Музичка новинарка и списатељица Вивијен Голдмен је присуствовала снимању албума, а атмосферу из студија и оно што се дешавало око њега је забележила у књизи Тхе Боок Оф Ексодус (2006); између осталог, записала је:

„Ексодус је био креативни искорак, померање од добро познатог стила и начина свирања ради трагања за непознатом другошћу - иако се држи идиома, музика на Ексодус је одсвирана тако да заинтересује ширу публику.&qуот;

Седела Марли се присећа:

„Када је Боб стигао у Лондон, била сам бесна, оставио нас је на Јамајци... али овде је створио нешто посебно.&qуот;

„Кадгод чујем песму Пунки Реггае Парти [оригинално снимљена за потребе Б стране сингла Јамминг, уврштена је на све касније верзије албума Ексодус], замишљам га у неком стану, овде негде у Лондону, и гомилу људи који код њега свраћају: дување, музика и атмосфера. Експериментисао је са стиловима, није се држао само регеа. Био је храбар.&qуот;

„Бунтовни дред&qуот;

Марлијев боравак у Лондону је снажно утицао на Дона Летса илити „бејби дреда&qуот; (у енгл. дреад као именица означава „страх&qуот;, „стрепњу&qуот;, док у социолошком и урбаном жаргону означава људе који на посебан начин увијају косу у репове.

Припадници бројних античких племена су гајили тај стил, а у овом контексту, појам се посебно односи на припаднике покрета Растафари, чији су проповедници тврдили да је Хајле Селасије „Исус који се вратио на Земљу&qуот;.

Покрет је био широко прихваћен на Јамајци у првој половини прошлог века и Марли је био његов следбеник.

Летс је диџеј и Марлијев саборац-редитељ који је забележио наступ реге великана у Лицеуму 1975.

„Несумњиво, доживео сам епифанију&qуот;, каже Летс, кога је наступ опчинио толико да је пратио Марлија и његову екипу назад у хотел, где је упознао јамајчанског уметника.

До 1977. снимци реге извођача су чинили добар део сетова које је пуштао у протопанк клубу „Тхе Рокси&qуот;.

Када су се упознали на Кингс роуду, његове помодне врећасте трегерице су код Марлија изазвале бес („Личиш на те подле панк рокере&qуот;).

Тај судар култура је на забаван начин приказан у новом документарцу Бунтовник дред о Летсовом животу и стваралаштву (између осталог, и о одлично прихваћеним филмовима о бендовима и уметницима у распону од састава Тхе Цласх до Марлија и Елвиса Костела).

Филм је премијерно приказан у марту ове године.

„Живео је у суседном блоку, посвађали смо се око панка; наредних месеци је ублажио ставове, захваљујући новинарима као што су Вив Голдмен и [Марлијев биограф] Крис Салевиц; затим је, пошто се боље информисао, написао песму Пунки Реггае Парти&qуот;, каже Летс за ББЦ Културу.

„Суштина је у томе да сам имао петљу да отворено заузмем став који је супротан његовом. Испрва је потпуно одбацивао панк - а ја сам рекао: 'погрешно си разумео, ортак; дешава се нешто важно.' И онда је и сам то схватио.&qуот;

„У Лондону је постојала та супкултура која се вртела око моде и мењала на сваке четири године; тако нешто није постојало нигде другде. То је директна последица класног система, али то је нешто позитивно што проистиче из негативног.&qуот;

• Дрил: Како је омладина широм света пригрлила нови провокативни звук
• Које су најслушаније песме „десетих&qуот;
• Чак Ди - зашто је песма „Фигхт тхе Повер&qуот; и даље важна

На албуму Ексодус Марли је побуну исказао помоћу најдивнијих мелодија, што је подстакло обраде и референце исказане помоћу најразличитијих жанрова, од бројних протестних песама.

Ту су били разиграни хит Мастер Бластер (Јаммин') Стивија Вондера из 1980, као и различите интернационалне обраде, међу којима је и ововековна „глобална ајмо сви заједно&qуот; обрада Оне Лове, којој су допринос дали, између осталих: алтернативни латино кантаутор Ману Чао, зимбабвеански гитариста Луи Мланга и лосанђелески блузмен Кеб Мо.

Несумњиво шаренолико наслеђе; од изласка албума Ексодус до данас, лик реге великана се појављивао посвуда - од фудбалских мајица до логоа за укус сладоледа, а доживљај Једне љубави нуди неколицину прилика да брзо преко Инстаграма поделите своје искуство са изложбе или слогане из песама.

Шенк објашњава:

„Волели су га на различите начине различити људи из различитих генерација, и тако је и данас. Највише ме запањује то што кад одштампате његове текстове, они су актуелнији него икад.&qуот;

Истовремено, изложба истиче важну позицију албума у оквиру савремених политичких процеса, а то исто важи и за последња издања која је потписао са бендом: Сурвивал (1979), Уприсинг (1980) и Цонфронтатион (објављеног 1983, две године након што је Марли умро од последица рака).

Песме звуче савремено у тренутку када небројено много људи остаје без домова услед политичког конфликта или неправде, а томе треба придодати и скандал Виндраш (британска влада је 2018. утврдила да је прекршила људских права као и законе о држављанству према делу карипске емиграције које је одлучила да депортује, због чега је 2018. упутила извињење и обавезала се да ће понудити компензацију жртвама - прим. прев.).

Музика и данас дубоко прожима слушаоца јер њену лепоту прожима застрашујући пламен.

Летс је на себи својствен начин директан када говори о томе зашто Ексодус увек звучи савремено:

„То највише има везе са тим што и даље постоји огромна диспропорцији броја оних добростојећих и оних који живе у немаштини.&qуот;

„Број његових обожавалаца ће се увек мерити милионима - не зато што је продао више или мање, већ зато што је проста чињеница да чешће они без кинте бивају преварени. Док год је такво стање ствари - Боб је главни.&qуот;

Погледјте видео: Јапан и плес: Како је афробит стигао у земљу излазећег Сунца

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 06.03.2022)