Србија, Русија и банкарство: Да ли банке мењају пословну политику према руским држављанима

Ниједна банка у Србији није званично саопштила да не жели да пружа услуге руским држављанима, али поједини Руси тврде да су неке банке затвориле врата за њих.

Алексеј Крјуков, електричар из Москве, преселио се 2018. у Србију и без тешкоћа отворио девизни рачун у ОТП банци.

Зато се збунио када су му, како тврди, из ове банке средином маја ове године усмено рекли да „не може да отвори динарски рачун, јер банка више не послује са држављанима Русије&qуот;.

„Пре четири године није било никаквих проблема, а сада не могу да отворим рачун&qуот;, каже Крјуков, који са женом и двоје деце живи у Суботици.

Из Народне банке Србије кажу да прописима нису предвиђена никаква ограничења у вези са отварањем рачуна за држављане Русије, али подсећају да банке задржавају право избора клијената.

Приватне банке имају право да не ступају у пословне односе у складу са тиме како су дефинисале сопствену пословну политику, наводи Дејан Шошкић, професор Економског факултета у Београду и бивши гувернер Народне банке Србије.

„Имају право да постављају критеријуме за своје пословање, али и да дискреционо одлучују о појединим случајевима&qуот;, каже он за ББЦ на српском.

• Блокада ваздушног простора суседних земаља спречила долазак Сергеја Лаврова у Београд
• „Дошли смо да останемо&qуот;: Зашто руски ИТ стручњаци отварају фирме у Србији
• Нови пакет санкција ЕУ: Шта је договорено и како је Мађарска добила шта је хтела

Рат у Украјини, који је почео 24. фебруара, покренуо је нови талас руске емиграције, а између јануара и марта, земљу је напустило 3,8 милиона људи, податак је Федералне службе безбедности Руске Федерације.

Министарство унутрашњих послова Србије није одговорило на упит ББЦ-ја колико је руских држављана стигло у Србију после 24. фебруара.

ОТП банка, у власништву ОТП групе (ОТП Банк Гроуп) са седиштем у Бечу, није одговорила на упит ББЦ новинара до објављивања текста.

Како прописи у Србији уређују отварање рачуна?

Банке имају различиту политику пословања према резидентима и нерезидентима.

Резиденти су људи који у некој земљи имају регистровано пребивалиште дуже од годину дана.

Нерезидентима се сматрају људи који у некој земљи остварују приходе, али нису у њој стално настањени.

Из Народне банке Србије подсећају да је отварање рачуна резидената и нерезидената регулисано Одлуком о условима отварања и начину вођења девизних рачуна резидената, као и динарских и девизних рачуна нерезидената.

Одлуком је прописано да странци који у Србији имају статус резидента могу да отворе и користе рачуне под истим условима као српски држављани.

За нерезиденте постоје одређена ограничења која се тичу начина коришћења рачуна, као и електронског и мобилног банкарства.

Без званичне обуставе услуга клијентима из Русије

Алексеј Крјуков, је у Србији већ четири године и има статус резидента.

„Овде живим и радим, деца иду у школу, имовину у Русији смо продали и не планирамо да се враћамо&qуот;, наводи.

Каже да је био „збуњен&qуот; одбијеницом за отварање динарског рачуна коју тврди да је добио на шалтеру ОТП банке.

„Недавно сам добио стално запослење и динарски рачун ми је потребан како би послодавац могао да ми исплаћује зараду&qуот;, додаје.

Слично искуство има и Иван Тимофејев, ИТ стручњак из Москве, од недавно становник Новог Сада.

Он каже да марта 2022. у ОТП банци није успео да отвори ни девизни, ни динарски рачун.

„На шалтеру су ми усмено рекли да је банка променила пословну политику и више не ради са држављанима Русије&qуот;, наводи овај ИТ стручњак.

Исто образложење, али у Банци Интеза, тврди да је добио Алексеј Петров, грађевински инжењер из Санкт Петербурга, који од новембра прошле године живи у Новом Саду.

„Прво су ми заказали термин за отварање рачуна, а затим су ме назвали и рекли да више не послују са руским држављанима&qуот;, каже Петров.

Банка Интеза, део групације Интеза Санпаоло (Интеса Санпаоло) из Торина, није одговорила на упит ББЦ новинара.

Из НБС подсећају да, према Закону о банкама, свака банка има право да „слободно одлучује о избору клијента&qуот;.

Како додају, банке су приликом успостављања пословног односа дужне да примењују „мере управљања ризицима којима су изложене или могу бити изложене у пословању&qуот;.

Шошкић каже банке имају право да „не пружају услуге страним држављанима, посебно уколико сматрају да тиме могу доћи у ситуацију да уђу у зону потенцијалних прекршаја у вези спречавања прања новца и финансирања тероризма&qуот;.

„Овакве ситуације се могу превазићи захтевањем додатних информација од потенцијалних клијената банке&qуот;, каже.

Али, постоји још један начин.

„Једноставно, могу да обуставе понуду банкарских услуга за потенцијално ризичне клијенте&qуот;, наводи.

Ниједна банка у Србији до сада није званично саопштила да не жели да пружа услуге клијентима са руским пасошима.

Погледајте видео: „Украли су мој идентитет и тражили новац&qуот;

Када је Русија крајем фебруара 2022. започела инвазију на Украјину, Запад је одговорио искључивањем појединих руских банака из међународног банкарског система Свифт.

Тимофејев, који ради за европску ИТ фирму, морао је да потражи нови начин да прима плату након што су многе руске банке искључене из овог система који користе је хиљаде финансијских институција.

„Сматрам да ме је банка одбила јер сам држављанин Русије и да је то дискриминација&qуот;, каже.

• Зорана Михајловић за ББЦ: „Интереси руских лобија су били јачи&qуот; када се бирао извор гаса у Србији
• Гаспром у Србији - од нафте и гаса, преко спорта, до Гуче и Егзита

Почетком марта, Виза, Мастеркард и Америкен експрес су, у знак протеста против рата, обуставили операције у Русији.

Њихове картице од тада не раде у продавницама и банкоматима у Русији, не могу се користити у иностранству, нити за онлајн плаћања.

Алексеј Петров, који је до тада све плаћао картицом руске банке, одлучио је да пређе на коришћење картица Ерсте банке.

У тој банци је децембра 2021. отворио динарски и девизни рачун у еврима и доларима и то да би купио некретнину у Србији.

„Тада је све протекло без проблема, а после тога их нисам користио јер ми нису били потребни&qуот;, присећа се.

Међутим, каже да му Ерсте банка није одмах дозволила да уплати новац на властити динарски рачун како би почео да користи картицу.

„Рекли су ми да више не раде са држављанима Русије&qуот;, прича.

Зато се, како тврди, за отварање рачуна обратио Банци Интеза, где су га одбили.

ББЦ се 18. маја обратио Ерсте банци, која је у власништву Ерсте групе (Ерсте Гроуп) са централом у Бечу.

У писаном одговору за ББЦ на српском, из Ерсте банке наводе да имају нулту толеранцију према дискриминацији и поштују све прописе који регулишу банкарско пословање.

Како додају, „банка задржава право избора клијента у складу са прихватљивим ризицима пословања банке&qуот;.

Петров каже да му је Ерсте банка 27. маја омогућила да стави динаре на сопствени рачун.

Из Народне банке Србије подсећају да су банке дужне да се код „отварања, вођења и гашења рачуна придржавају и прописа којима се уређује спречавање прања новца и финансирања тероризма&qуот;.

Да ли држављани Русије могу да отворе рачун у било којој банци у Србији?

ББЦ новинари су послали упите на адресе 22 банке, колико их послује у Србији према званичном списку Народне банке Србије.

Осим Ерсте банке, на упит су одговорили Рајфајзен и Прокредит банка.

Из Рајфајзена, који је део је Раиффеисен Банк Интернатионал са седиштем у Бечу, кажу да банка „отвара рачуне свим клијентима, независно од земље чији су држављани&qуот;.

„Једини предуслов за отварање рачуна је да обезбеде сву неопходну документацију која је предвиђена законским прописима и процедурама банке&qуот;, наводе.

Из Прокредит банке кажу да, од почетка рата у Украјини, „банка није мењала сопствене пословне процедуре које се односе на отварање рачуна&qуот;.

• „Пљунути оригинал&qуот; - како у Србији да препознате фалсификовани новац
• Пандора папири - кратки водич

Шошкић подсећа да, сви који сматрају да су неправедно дискриминисани, имају могућност да потраже правну заштиту од надлежног регулаторног тела [Народне банке Србије] или кроз правосудни систем.

Ни Крјуков ни Тимофејев нису улагали жалбе банкама - једноставно су окушали срећу на шалтерима других банака.

Тимофејев је успешно отворио рачуне у АИК и АПИ банци, док Кјуков то још није урадио „због других обавеза&qуот;.

Петров поново користи рачуне које је већ имао у Ерсте банци.

Агроиндустријско комерцијална банка - АИК банка има седиште у Београду, а у власништву је МК групе.

У марту 2022, након почетка агресије на Украјину, руска Сбербанка у Србији постала је део АИК корпорације, променивши име у Наша АИК банка.

АПИ банка је у јулу 2018. године настала продајом руске ВТБ банке а.д. Београд руском инвеститору Андреју Шљахову.

У власништву је компаније АЗРС ИНВЕСТ д.о.о. банка, коју је Шљахов основао у Србији.

Алексеј Петров сматра да је доживео „неправду&qуот;.

„Ми смо обични људи и стварно не разумем зашто би нас неко санкционисао&qуот;, каже.

Погледајте видео: Привреда и инфлација: Зашто цене расту

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 06.07.2022)