Наука и технологија: Да ли је Алан Тјуринг стварно отац модерног рачунарства

Кад је Алан Тјуринг започео рад у Националној физичкој лабораторији (НПЛ) у Тедингтону, у југозападном Лондону, имао је 33 године.

Било је то у октобру 1945. године, и он је добио одељење за себе, са задатком да изради нови тип рачунарске машине.

Неколико месеци пре тога, тим математичара и инжењера са Универзитета у Пенсилванији написао је изузетан извештај за америчку војску, забележивши настанак Едвака: Електронског дискретног варијабилног аутоматског компјутера.

Едвак је био нешто ново.

Био је оно што бисмо данас препознали као универзални компјутер са ускладиштеним програмом и отворио је могућност примене аутоматског дигиталног рачунања при великим брзинама на широк дијапазон проблема.

• Да ли је овако изгледао „прави“ Тесла
• Физичар Бранко Лаловић: Пионир соларне енергетике „који је зрачио“
• Волт Богданић - Американац српског порекла са три Пулицерове награде

Технички детаљи

Елита научног света с обе стране Атлантика брзо је увидела стратешке могућности настанка једног таквог универзалног компјутера, због чега је НПЛ и регрутовала Алана Тјуринга да направи британску верзију.

Тјурингу није био потребан никакав додатан подстицај.

Он је већ развио властите идеје о теорији универзалног рачунарства, у компликованој студији О израчунљивим бројевима, објављеној 1936. године.

Иако се студија бавила филозофским проблемом у чистој математици, Тјуринг је свакако схватио да може да дође и до његове практичне примене.

Његов Предлог електронског калкулатора, документ у којем се описује оно што је управа НПЛ-а ускоро почела да зове АЦЕ - Аутоматска рачунарска машина - садржала је више техничких детаља од америчког Извештаја о Едваку.

Ко је био Алан Тјуринг?

Био је енглески математичар, информатичар, логичар, криптоаналитичар и филозоф.

Тјуринг је био веома утицајан у развоју теоријске рачунарске науке, обезбеђујући формализацију концепата алгоритма и рачунања помоћу Тјурингове машине, која се може сматрати моделом рачунара опште намене.

Сматра се оцем теоријске рачунарске науке и вештачке интелигенције.

Почетком Другог светског рата, Тјуринг је развио метод за разбијање пресретнутих шифрованих порука нациста преко машине Енигма, доприневши многим победама савезника и спасивши много живота.

„Огромни мозак&qуот;

Иако је АЦЕ користио исти нотације као Едвак, Тјурингов извештај ишао је много даље у бављењу проблемима са софтвером и у предвиђању будуће ненумеричке примене рачунара.

Од 1946. до 1947, управа НПЛ-а безуспешно је покушавала да оснује електронску групу која ће направити АЦЕ на основу Тјуринговог дизајна на папиру.

Популарна штампа докопала се ових планова за огромни мозак, извршивши још већи притисак на управу.

У пролеће 1947. године, Американац Хари Хаски, током једногодишње посете НПЛ-у, приближио се започињању израде пилот модела АЦЕ-а, али се Тјуринг није сложио са његовом шемом.

У јесен 1947. године, разочарани Тјуринг отишао је на Универзитет у Кембриџу на годину дана професорске паузе.

Верзија за израду

Тек је у пролеће 1948. године, у Тјуринговом одсуству, истински отпочела израда компјутера Пилот АЦЕ.

На крају је он покренуо свој први програм у мају 1950. године.

Енглеска електрична компанија потом је преузела дизајн и изнела на тржиште производну верзију познату као компјутер Дјус од 1955. године надаље.

За то време, најмање пет других тимова у Великој Британији, и још много више у њих у Америци, такође је почело израду универзалних компјутера са ускладиштеним програмом у складу са општим начелима Извештаја о Едваку.

Први од ових који је радио био је мали компјутер који је оживео на катедри за електротехнику Универзитета у Манчестеру у јуну 1948. године, али га је следила већа машина на Универзитету у Кембриџу у мају 1949. године.

Иако су ови пројекти имали врло мало сличности са Тјуринговим предлогом за АЦЕ, он се довољно заинтересовао за рад на Универзитету у Манчестеру да прихвати намештење на њиховој катедри за математику у октобру 1948. године.

Ту је допринео дизајну система инпута/аутпута у машини и предложио побољшања у сету упутстава.

Уз помоћ владе, развој је преузела локална инжењерска фирма Феранти, која је, у фебруару 1951. године, направила Феранти Марк 1 - који се сматра првим комерцијално доступним компјутером на свету.

• Компјутери су научили како да нас преваре и ево зашто је то добро
• Годину дана напајали компјутер алгама
• Уграђени микрочип који вам омогућује плаћање руком

Ограничен утицај

Све до своје смрти у јуну 1954. године, Тјуринг је користио Феранти Марк 1 у Манчестеру за израду математичких модела раста ембриона, узбудљиве нове области истраживања познате као морфогенеза илити „развој облика и форми у живим бићима&qуот;.

Као и у случају многих других бриљантних умова, Тјурингов значај нашироко је препознат тек после његове смрти.

Он се често назива „оцем рачунарства&qуот;, али да ли је то заиста било тако у време његовог настанка?

Тјурингов бивши ментор на Кембриџу и лидер ратног развоја Колоса у Блечли парку, професор Макс Њумен, описао га је као „једног од најдубљих и најоригиналнијих математичких умова његове генерације&qуот;.

А опет, упитан за то какав утицај је Тјурингова студија О израчунљивим бројевима имала на ране дане израде рачунара, Њумен је одговорио: „Морам да кажем практично никакав.&qуот;

Сложени софтвер

Тек је крајем шездесетих, у време кад су компјутерски научници почели да размишљају о томе да ли програми могу да се покажу тачним, студија О израчунљивим бројевима почела да се сматра кључном у теорији рачунарства.

Што се тиче Тјуринговог Пилот АЦЕ-а, он је на много начина био револуционаран - био је бржи од других савремених британских компјутера за око пет пута, истовремено користећи трећину електронске опреме.

Да иронија буде већа, Хари Харски се вратио из НПЛ-а да би предводио групу за компјутерски дизајн у америчком Националном бироу за стандарде, где је његов Стандардов западни аутоматски комјутер (Свак), који је први пут прорадио у августу 1950, био бржи од Пилот АЦЕ-а, док је истовремено био много лакши за програмирање.

И заиста, сложеност писања програма за Пилот АЦЕ и Дјус био је један од разлога зашто Тјурингов дизајн није остварио већи утицај.

Алан Тјуринг се с правом сматра националним благом, па чак и интернационалним благом.

Али његов рад на разбијању шифри у Блечли Парку, па чак и његов дизајн за АЦЕ, имали су врло мало утицаја на комерцијално одрживе компјутере кад је тржиште почело да се отвара крајем педесетих.

Ипак, идеје Алана Тјуринга остају до данашњег дана дубоко уткане у теорије разбијања шифри и рачунарства.

Сајмон Левингтон је аутор књиге Алан Тјуринг и његови савременици: Настанак првих компјутера на свету и бивши професор компјутерске науке на Универзитету у Есексу.

Можда ће вас занимати и овај видео

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 06.07.2022)