Pablo Neruda: Mladost

Miris, kao opora sablja, šljiva na putu nekom, poljupci šećera na zubima, kapi života što kroz prste klize, nežno tkivo ljubavi, gumna, senici, uzbudljiva tajna mesta prostranih kuća, dušeci zaspali u prošlosti, gorki zeleni do, posmatrano odozgo, iza skrivnog okna: čitava mladost rana, gori, od vlage pišti kao svetiljka prevrnuta na kiši.