Изјаве Вучића, Ковачевског и Раме после самита лидера ЕУ и Западног Балкана

Председник Србије Александар Вучић изјавио је данас у Бриселу, после самита лидера ЕУ и Западног Балкана, да није дошло до напретка у евроинтеграцијама региона и изразио наду да ће се ситуација променити до краја године.

На заједничкој конференцији за новинаре са лидерима Албаније и Северне Македоније, Едијем Рамом и Димитром Ковачевским, Вучић је рекао да те две земље данас нису добиле датум за отварање приступних преговора са ЕУ, а да Босна и Херцеговина није добила статус кандидата за чланство у Унији.

"Данас су Еди и Димитар више исфрустрирани него ја, али надам се да до септембра ситуација може да се промени. Разумео сам да ће наше европске колеге уложити напоре да се то деси, а ми ћемо уложити напоре да спроведемо реформе у владавини права и другим областима. Надам се да ћемо у децембру сви бити боље расположени", казао је Вучић.

Рама се надовезао, рекавши да "није никаква тајна" да је њему више стало до ЕУ него Вучићу, јер су Албанци "религиозно привржени" Унији која, са друге стране, није у стању да реши проблем застоја у евроинтеграцијама региона.

Вучић је изразио захвалност председници Европске комисије Урсули фон дер Лајен и европском комесару за проширење Оливеру Вархејију, за које је рекао да су подржали регион на европском путу, али је додао да су многе државе чланице ЕУ критиковале Србију због односа према руском рату у Украјини.

"И Еди и Димитар су били веома фер према Србији, показали су поштовање према Србији. Али видео сам да су хрватски медији већ током самита објавили да се врши огроман притисак на Вучића због односа према Русији", навео је председник Србије.

Он је казао да је Србија данас пружила "велику подршку" отварању преговора са Северном Македонијом и Албанијом, "као и многе друге земље, али да се опет није ништа догодило".

"Ово што се десило Северној Македонији уопште није фер. Наши пријатељи из Скопља и Тиране су заслужили да добију отварање преговора са ЕУ. То је неопходност јер су обе земље урадиле све што је требало да испуне за отварање преговора", навео је.

Вучић је изразио незадовољство што је, како је рекао, у претходна четири месеца (од почетка руске инвазије на Украјине) "у европским медијима објављено 2.629 чланака о Србији, како угрожава цео регион, како угрожава мир у БиХ и на Косову, и онда се није ништа десило".

"Моје питање је да ли сте видели да се ико извинио од тих медија за те дезинформације које су пласирали народима ЕУ", додао је Вучић.

Он је рекао и да је Србија подржала иницијативу француског председника Емануела Макрона за стварање Европске политичкје заједнице.

"То је једини начин да нас европске колеге чују, да будемо саслушани и да схватимо начин на који они размишљају", казао је Вучић.

Он је поновио да иницијатива Отворени Балкан није била идеја руског председника Владимира Путина, већ искључиво лидера Србије, Албаније и Северне Македоније.

Ковачевски: Проширење ЕУ на Западни Балкан је улагање у безбедност Уније

Премијер Северне Македоније Димитар Ковачевски изјавио је данас након састанка лидера ЕУ и земаља Западног Балкана у Бриселу да у контексту агресије Русије на Украјину проширење ЕУ на Западни Балкан треба посматрати као улагање у безбедност ЕУ.

"Руска агресија на Украјину је претња за све земље у региону и у том контексту проширење ЕУ на Западни Балкан треба посматрати као неопходност, али и улагање у безбедност ЕУ", рекао је Ковачевски.

Он је изразио незадовољство Северне Македоније динамиком процеса приступања од почетка преговора.

У вези са ветом Бугарске на почетак преговора са Северном Македонијом, Ковачевски је рекао да је његова земља кандидат близу 18 година и да је ситуација са ветом "ударац за кредибилитет ЕУ".

"Оно што се сада десило је озбиљан проблем и озбиљан ударац за кредибилитет ЕУ... Северна Македонија и Албанија, али и регион, не могу да остану заглављени у овој ситуацији зато што једна држава одбија да се координише и отвори нам европски пут", навео је Ковачевски.

Он је додао да поступак Бугарске само отвара простор за "одређене треће стране" и да је то "изузетно важно са геостратешке тачке гледишта".

Ковачевски је рекао да је време за ЕУ да испуни своја обећања пре него што да нова.

Он је додао да ће Северна Македонија тражити чврсте гаранције и од Бугарске и од ЕУ да Бугарска неће постављати нове услове у оквиру преговора и билатералном протоколу, који још није усклађен.

Ковачевски је навео да иницијатива Отворени Балкан није замена за Европску унију.

Рама: Није само Бугарска проблем, већ умор ЕУ од проширења

Премијер Албаније Еди Рама данас је у Бриселу, после самита лидера ЕУ и Западног Балкана, изразио разочарање односом Уније према евроинтеграцијама региона, наводећи да није само Бугарска проблем, већ то што се ЕУ уморила од проширења.

На заједничкој конференцији за медије са лидерима Србије и Северне Македоније, Рама је рекао да Северна Македонија чека 17 година на отварање преговора са ЕУ о чланству, а Албанија осам година.

"Од једне заједничке визије и заједнице, ЕУ је постала инструмент за појединачне чланице да стопирају нешто. Прича са Бугарском је срамота. Једна држава намеће нешто своје, а осталих 26 не могу да ураде ништа о томе. Има доста навода да је (председник Русије Владимир) Путин болестан, али не могу да кажем да ова кућа овде делује здраво", навео је Рама.

Он је апеловао на лидере ЕУ "да не убијају веру" Албанаца у европску будућност, наводећи да ће његова земља остати на европском путу у уверењу да ће постати део ЕУ.

Рама је изразио жаљење и што ЕУ још није либерализовала визни режим за грађане Косова.

"Грађани Косова су у време диктатуре у Југославији могли слободно да се крећу. Откад су ослобођени, њихови ослободиоци их држе као таоце", рекао је Рама.

Албански премијер је поновио да ЕУ треба да има разумевања за Србију и да није добро да захтева од Београда да се придружи свим санкцијама које је увела Русији.

Рама је казао да је у Србији "реалност потпуно другачија" и да је на састанку са европским лидерима "покушао да објасни" да 80 одсто грађана Србије подржава руског председника Путина.

"Србија је, противно свим очекивањима, три пута подржала западне резолуције, чак је и гласала за избацивање Русије из Савета УН за људска права. Схватам захтев да се тражи још више од Србије, али не видим зашто би се ишло до тих лимита. Србија није у позицији да тако брзо прихвати све санкције Русији, и то може да доведе до контраефеката", навео је Рама.

(Бета, 23.06.2022)