Жене, абортус, Србија: Може ли забрана прекида трудноће у САД да утиче на живот жена на Балкану

Годину дана након што је амерички Врховни суд 1973. године одлучио да уставом заштити право жене да прекине трудноћу, исто право нашло се у уставу тадашње Југославије.

Готово пола века касније, Врховни суд Сједињених Америчких Држава (САД) поништио је пресуду којом је у читавој држави легализован абортус па је појединачним државама пружена могућност да саме одлучују да ли ће ограничити прекид трудноће или не.

Тринаест држава већ има законе који ће ланчано забранити абортус у року од 30 дана од ове пресуде.

Иако се све то дешава преко океана, правница Софија Мандић сматра да ти догађаји имају већи утицај.

„Забринутост је оправдана јер се ради о великој сили, која на неки начин намеће шта је прихватљиво у јавном простору, а шта не.

„Ако је нешто овако могуће у једној таквој држави, логично је што се поставља питање шта могу да очекују државе где су становници пасивни и где се једним декретом закон може поништити&qуот;, каже Мандић за ББЦ на српском.

• Трудници у Хрватској одобрен побачај оболелог плода после вишенедељног одбијања
• Зашто жене и мушкарци из Србије подржавају право Пољакиња на абортус
• Како покрет за абортус Зелени талас мења законе у Латинској Америци

Према последњим доступним подацима Института за јавно здравље „Др Милан Јовановић Батут&qуот; из 2020. године, у Србији је обављено укупно 11.584 прекида трудноће.

Статистика показује и да је чак 70 одсто жена које су се обратиле лекару имало између 25 и 34 године, док је млађих од 20 година било 3,2 одсто.

Абортус се може урадити у свим државним гинеколошко-акушерским клиникама у Србији, али и у приватним клиникама.

Упут за ову процедуру није потребан.

Србија: Шта каже закон о абортусу

Абортус је прекид трудноће одстрањењем ембриона или фетуса из материце пре способности људског плода за живот и он се ради на захтев пацијенткиње.

Према Закону о поступку прекида трудноће у здравственим установама у Србији, жене старије од 16 година могу да захтевају прекид трудноће у првих десет недеља, док у каснијем периоду о томе одлучује конзилијум лекара и етички одбор.

Мандић указује да се потенцијални проблем назире у Уставу из 2006.

„Он није прецизан, јер се прописује да о рађању одлучује свако, дакле, не стоји жена, него свако, а у уставној терминологији свако значи буквално свако.

„Садашњи Закон термин свако тумачи у правцу да свако значи жена, али ми не знамо како ће то бити у будућности&qуот;, појашњава ова активисткиња организације Женска платформа за развој Србије.

Додаје да треба бити спреман уколико дође до покушаја да се та формулација тумачи на другачији начин.

Промене, према речима Александра Вучића, председника Србије, неће бити.

„Никада не бих подржао тако нешто, зато што сматрам да је абортус право жена.

„Да ли ми се свиђа или не то је нешто друго. Имамо правила и законе који су јасни. Ми имамо законе и нисмо планирали да их мењамо по било ком питању&qуот;, поручио је Вучић.

У Србији су доступне две врсте абортуса - нехируршки и хируршки.

Нехируршки абортус се обавља узимањем два лека, а на овај начин може да се уради до седме недеље трудноће у Гинеколошко-акушерској клиници „Народни фронт&qуот;.

Овакав побачај мање је ризичан од хируршког јер пацијенткиње не добијају анестезију и нема хируршког захвата, али није безболан.

Да би се пилула користила, болница мора да добије дозволу Министарства здравља.

Хируршки абортус се ради под тоталном или локалном анестезијом.

Абортус у Југославији

Легализација абортуса у Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији (СФРЈ) започета је 1950-тих, а званично је завршена уписивањем права на побачај у највиши законодавни акт 1974. године.

Југославија је у то време била једна од три земље на свету које су уврстиле право на прекид трудноће у федерални Устав, што се потом нашло и у уставу свих република које су чиниле СФРЈ (Србија, Хрватска, Босна и Херцеговина, Црна Гора, Македонија и Словенија).

„Најзад је загарантовано до тада ограничено право жене да буде свога тела господар. Комисије су укинуте. Југославија се налази на врху земаља са високом стопом абортуса. Годишње се у Југославији обави 300.000 побачаја, шестина тих случајева била је у Београду&qуот;, гласила је тада вест.

Ова медицинска интервенција била је једина интервенција која се у СФРЈ тада наплаћивала, а и данас се наплаћује, уколико не постоји медицински разлог да се изврши.

У државним здравственим установама, цена хируршког абортуса је око 5.000 динара, док је на приватним клиникама три пута више.

Абортус на Балкану данас

Иако је у свим бившим југословенским републикама прекид трудноће легалан, постоје извесне разлике.

Праву буру у Хрватској ове године изазвао је случај Мирелу Чавајду, трудницу којој абортус првобитно није одобрен и поред утврђених аномалија плода.

Више о Чавајдиној причи пронађите у овом тексту.

У неколико хрватских градова одржани су скупови подршке Чавајди и праву жена на абортус.

Погледајте видео са тих скупова:

Средином маја, хиљаде људи протестовало је у Загребу на скупу против права на абортус, који је у овој претежно католичкој европској земљи легалан и дозвољен и после десете недеље, уколико постоје озбиљни здравствени ризици за мајку или фетус.

Према доступним подацима, у овој бившој југословенској републици, од 2015. до 2019. урађено је око 3.600 абортуса.

У истом периоду, у Босни и Херцеговини регистровано је готово три пута више прекида трудноће.

У Републици Српској, једном од два ентитета Босне и Херцеговине, донет је 2008. Закон о условима и процедурама прекида трудноће, док се у другом ентитету, Федерацији Босне и Херцеговине и даље примењује Закон о условима и поступку за прекид трудноће, наслеђен још из времена СФРЈ.

И један и други закон жени остављају право да сама одлучи о трудноћи и легалним сматрају прекид трудноће до десете недеље, али не дефинишу на исти начин старосну границу жене.

Број прекинутих трудноћа у Црној Гори током ове четири године је нешто мањи од хиљаду - 860, али ова држава има други проблем.

Налази се у самом врху светске лествице неравнотеже броја рођених девојчица и дечака и, иако је абортус дозвољен до десете недеље трудноће, прекид трудноће због одабира пола је забрањен.

Северна Македонија је пре три године усвојила нови закон о абортусу којим се у потпуности поштује право жена и избор за прекид трудноће.

Претходним законом, донетим 2013. жене су морале писмено да захтевају абортус после саветовања са лекаром током којег се трудници показују фотографија фетуса и ултразвук куцања срца.

Погледајте видео о мукама Пољакиња које желе да прекину трудноћу

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 06.28.2022)