Nikos Kazantzakis: U nama su mnogi mračni putevi

U nama su mnogi mračni putevi, duboki glasovi, čupave, gladne zveri. Zar ništa ne umire? Dokle mi živimo, sve će pračovečanske noći i svi pračovečanski meseci, sve će gladi i žeđi, sve pradavne gorčine, živeti i gladovati, žeđati i mučiti se u nama. Ako nestanem ja, nestaće i oni sa mnom. Zajedno sa mnom, u mome grobu biće zatvorena čitava vojska kosmatih zveri i obespravljenih ljudi. * Od svoje mladosti sve do duboke starosti, razmišljao sam o svakoj reči i delu