Нема куће без црне мараме

Читаве породице су затрте, многа села избрисана, а нико за то није одговарао, је ли то правда питају се мештани Подриња и Бирча. Ту међу силним каменим, белим крстовима јој је муж. Заробљен је 1992. године, на Залазју. Тек после десетак и више година успела је да га сахрани. Вратили су кости. И то не све. – Сахранила сам то што су ми вратили. Шта ћу… – прича 62-годишња Раденка Тубић. Родом из Залазја, српског села које је на Петровдан, 12. јула 1992. године