Pesak vruć kao staklo

Napustili smo grad, prošli kroz dva prigradska naselja i dokopali se auto-puta koji je na kraju trebalo da nas dovede do mora. Avgust je bio sparan i vreo, ali krenuli smo u pola šest ujutru. Sunce se nije videlo, no bilo je svetlo. Plavičasto. Čak prohladno. Tata je vozio, iako sam ja htela da budem za volanom. Pogledao me je, namigivao i smeškao mi se. Torbe su bile u gepeku. Zadnje sedište je zjapilo prazno. Delovalo je preteće, tako crno i nepopunjeno. – Možeš