Косово и електрична енергија: Када ће становници севера почети да плаћају струју - „Пола Митровице нема ни струјомер“

Стан у новоградњи у центру Северне Митровице на Косову Александар је купио пре пет година, али струјомер - никада није добио.

„Није имао ко да га постави&qуот;, каже он за ББЦ на српском.

„Ми смо се ту и тамо распитивали, али смо онда схватили да готово цео град тако функционише - пола Митровице нема струјомер.&qуот;

Попут Александрове породице, на северу Косова тако живи већина домаћинстава.

Чак и они који имају уграђен мерач електричне енергије у домовима и добијају месечне рачуне за струју, масовно их не измирују.

Јер, од 1999. године у овим општинама није постојала институција која би могла да контролише плаћање електричне енергије и санкционише неплатише.

Ипак, ова пракса би ускоро могла да се промени.

• Ко плаћа које рачуне на Косову
• Чије су Газиводе
• Зашто је важна Заједница српских општина

Београд и Приштина су средином јуна 2022. године потписали договор којим ће се коначно применити енергетски споразуми стари готово деценију, а којим би уплатнице за електричну енергију поново могле да постану обавезна месечна ставка у кућном расходу.

„Споразумом је на Косову успостављена компанија Електросевер, која је у власништву Србије&qуот;, наводи се у писаном одговору портпарола Европске уније за ББЦ на српском.

„Компанија ће почети да снабдева струјом потрошаче у четири општине са већинским српским становништвом.&qуот;

Из ЕУ су 9. августа 2022. саопштили да има кашњења у примени енергетског споразума због „техничких проблема&qуот;.

Само дан касније, Хекуран Мурати, косовски министар финансија, саопштио је да је његова влада одлучила да издвоји 40 ​​милиона евра за плаћање струје општинама са српском већином на северу Косова, али није прецизирао детаље на који начин ће новац бити употребљен.

Највећи изазов у спровођењу договора биће „пописати све кориснике, инсталирати струјомере и направити систем за наплату&qуот; после 23 године, објашњава Драгиша Мијачић, координатор радне групе Националног конвента ЕУ за поглавље 35, које се односи на преговоре Београда и Приштине.

„Нама је јако битно и када ће почети наплата и колико ће струја коштати&qуот;, каже Иван Вучковић из Лепосавића за ББЦ на српском.

„Имам пријатеље у Грачаници, њима стижу рачуни од 50 до 100 евра, па тако очекујем да ће и нама бити. То је многим људима овде позамашна сума, али верујем да ће већина плаћати.&qуот;

Грачаница је место у коме већински живи српска заједница, надомак Приштине, у делу Косова које је већински насељено албанским становништвом.

На питања ББЦ-ја ко је током више од две деценије сносио трошкове за електричну енергију на северу Косова и када ће наплата струје почети, нису одговорили из Канцеларије за Косово и Метохију Владе Републике Србије, Електропривреде Србије и Српске листе, водеће политичке странке на северу Косова.

Одговори на иста питања нису стигли ни из Косовске компаније за дистрибуцију енергије и Регулаторне канцеларије за енергију Косова.

Где су нестали мерачи струје?

Александрово домаћинство није се, каже он, много обазирало на то што им не стижу рачуни за утрошену електричну енергију.

„Док сам живео са супругом као подстанар, ни тада нисмо плаћали струју, иако су нам рачуни стизали&qуот;, каже он.

„Све време имамо у глави да ћемо једном морати да почнемо да плаћамо, када се цео систем успостави.&qуот;

У четири општине на северу Косова, објашњава Милица Андрић Ракић из невладине организације Нова друштвена иницијатива, „струја се махом не плаћа јер и струјомере који постоје - нема ко да очитава&qуот;.

„У Србији се, на пример, једном годишње проверавају и сервисирају мерачи струје&qуот;, каже она за ББЦ на српском.

„Већина људи се водила логиком да, пошто од 1999. године ни српске ни косовске власти нису сервисирале те уређаје, потрошачи нису у обавези да плаћају електричну енергију.&qуот;

Српске власти, додаје она, годинама немају полицијске снаге које би могле да овласте да контролишу и спроводе евентуалну принудну наплату струје.

„Тако се и догодило да велики број домаћинстава која су купила станове у новоградњи уопште ни немају струјомер&qуот;, каже Андрић Ракић.

Неки људи су, каже она, „осећали потребу и обавезу да плаћају, али већина није, јер није било никога ко би могао да изврши захтев за искључење&qуот;.

„Плаћају и они који то морају, који, на пример, имају фирму попут организације у којој ја радим и имају обавезу измирења трошкова&qуот;, додаје она.

„Само сам једном платио рачун у животу&qуот;

Ни они који мераче имају, нису били редовније платише.

Иван Вучковић је међу становницима Лепосавића који су рачун за струју платили само једном у животу.

„Рачуни јесу пристизали, али нико се није опходио према њима као нечему што је обавезно&qуот;, каже Иван.

Ипак, свестан је, додаје да ће „једном морати да почну да плаћају струју&qуот;.

У протеклих 23 године, било је спорадичних покушаја власти, и српских и косовских, да наплате дугове за утрошену енергију.

„Пре једно шест година су дошли из електродистрибуције и целој згради искључили струју&qуот;, објашњава Иван.

„Али, ту се видело колико је ситуација суманута, јер су нам ти мајстори тражили да на лицу места на руке платимо дуг.&qуот;

Људи су се, каже, бунили, али како су из дистрибуције рекли да неће укључити струју док и последњи станар не плати, „стали су у ред и један по један плаћали&qуот;.

Иван је тада последњи платио и то 40.000 динара, колико су износили рачуни за неколико месеци.

„Нико ми није дао ни признаницу, само су нам укључили струју&qуот;, додаје он.

„Али Лепосавић је мало место, па сам се водио логиком - знам коме сам дао те паре, могу сутра да уперим прстом у њега.&qуот;

Шта ће се променити договором Београда и Приштине

Косово и Србија усвојили су 21. јуна 2022. договор под називом - Мапа пута за имплементацију енергетских споразума у оквиру Бриселског дијалога.

„Створени су услови за лиценцирање компаније Електросевер, која ће пружати услуге снабдевања и наплате електричне енергије корисницима на северу Косова&qуот;, каже Драгиша Мијачић.

Иако су две стране још 2013. године потписале Споразум о енергетици, а затим и додатни документ 2015. године, „косовски регулатор за енергетику тек је сада издао лиценцу за рад компанији Електросевер&qуот;, додаје Мијачић.

„Након лиценцирања ове компаније, очекује се да ће грађани и привреда измиривати рачуне за струју&qуот;, каже он.

• Сава Јањић: „Нисмо приметили промену после Вашингтонског споразума&qуот;
• Зашто се не разумеју Срби и Албанци на Косову
• „Језеро Трамп“ - шта све на Косову носи америчко име

Европска унија је затражила од Европске енергетске заједнице да надгледа примену договора између Електросевера и Косовске компаније за дистрибуцију енергије (КЕДС).

„Ово отвара пут ка окончању нетранспарентне и нерегулисане досадашње праксе&qуот;, додаје се у писаном одговору портпарола Европске уније за ББЦ.

„Очекујемо да се обе стране придржавају договорених корака и да их спроведу благовремено у доброј намери.&qуот;

Након потписивања договора између Београда и Приштине, „у Митровици је масовно убрзана легализација станова у новоградњи&qуот;, каже Андрић Ракић.

„Власти спремају терен за наплату електричне енергије&qуот;, оцењује она.

Да ли ће север почети да плаћа

И Александар и Иван кажу да немају проблем са тим да плаћају утрошену електричну енергију.

„Верујем да ће ми трошкови током зиме бити и до неколико стотина евра&qуот;, каже Александар.

„Проблем са Митровицом јесте што овде нема локалне топлане, па већина људи мора да се греје на струју.&qуот;

Не могу ни као људи у сеоским срединама, додаје он, да се окрену дрвима, пелету или угљу.

„Свакако би нам било повољније да можемо на неки други начин да грејемо станове&qуот;, каже он.

Иван ће плаћати оно што потроши, али каже да га више брине политичка страна договора који су потписали Београд и Приштина.

„Годинама смо се борили да енергетски системи на Косову остану у српском власништву, а сада некако доживљавамо овај договор као да је Београд још једном попустио&qуот;, каже он.

Драгиша Мијачић каже да почетак наплате потрошње електричне енергије на северу Косова „неће проћи без отпора појединаца али није реално очекивати веће проблеме&qуот;.

„Рачуни за струју ће свакако оптеретити кућни буџет грађана, али и привреду на северу Косова&qуот;, каже Мијачић.

„Међутим, плаћање електричне енергије је неопходно како би се омогућило редовно снабдевање корисника.&qуот;

„Без обзира на емотивну или финансијску нелагоду корисника&qуот;, Мијачић додаје да су „сви свесни да је кад-тад морало доћи до регулисања ове области&qуот;.

Колико ће струја коштати?

На Косову постоји уредба којом се домаћинства која потроше више од 800 киловата струје месечно, пребацују у такозвану црвену зону, по којој је наплата струје, слично као и у Србији, знатно скупља.

Већина потрошача која се греје на струју ће тако плаћати рачуне по најскупљој тарифи, а Александар мисли да ће рачуни током зиме ићи и до 400 евра.

„Ове цене ће свакако неповољно утицати на људе са плићим џепом, а таквих је много&qуот;, мисли он.

Потрошачи у другим деловима Косова плаћају најнижу цену у региону за потрошену струју, која кошта око шест евроценти по киловату.

У Србији и Северној Македонији струја кошта око осам евроценти по киловату, у Босни и Херцеговини око девет, у Албанији око 9,3 и у Црној Гори најскупље - близу десет центи, подаци су Европске агенције за статистику.

Ипак, Андрић Ракић каже да нико тренутно не зна колику ће цену плаћати потрошачи на северу Косова, али да се „из Приштине чује бојазан да ће ти рачуни можда бити нижи него у другим деловима Косова&qуот;.

Тако је Имер Фејзулаху, председник Одбора Регулаторне канцеларије за енергетику Косова крајем јуна 2022. рекао да „Електросевер нема право да нуди цене испод тржишних, јер Регулаторна канцеларија може да повуче своју дозволу&qуот;.

„Заправо се ради о томе да се са Косова боје да ће српска компанија Електросевер добити дозволу да купује струју од Србије, а да ће Србија дати много повољнију цену&qуот;, каже Андрић Ракић.

„Уколико се то догоди, српски ЕПС ће практично делом финансирати ниске рачуне људи на северу Косова.&qуот;

Фејзулаху је рекао да се „према законима на Косову, продаја струје по нижој цени од тржишне може кривично процесуирати&qуот;.

Ко је до сада сносио трошкове неплаћених рачуна?

На основу доступних информација, није могуће тачно одговорити на питање ко покрива неплаћене рачуне домаћинстава на северу Косова последње 23 године.

О томе се нису јасно изјашњавале ни српске ни косовске институције, нити су одговориле на питања ББЦ-ја о томе.

„У јавности круже различите информације о плаћању утрошка електричне енергије на северу Косова, има много паушалних процена и нетачних података&qуот;, објашњава Драгиша Мијачић.

Скоро извесно се зна, додаје он, да, од када је приватизована косовска енергетска мрежа и 20. децембра 2020. продата турској фирми ЕНТСО-Е, „ова компаније испоручује електричну енергију корисницима на северу Косова и за то испоставља рачуне Влади Косова&qуот;.

Само током 2016. године, вредност нефактурисане електричне енергије у четири општине на северу износила је око осам милиона евра, наводи се у извештају Регулаторног тела електричне енергије Косова.

Портпаролка Регулаторног тела електричне енергије Косова рекла је тада да је ова институција „била у обавези да трошкове за покривање губитка на северу, расподели на све остале потрошаче&qуот; на Косову, а верује се да су рачуни потрошача зато били три одсто виши.

Ипак, 2017. године, након што је на Косову реаговао омбудсман, донета је судска одлука којом се проглашава незаконитим приморавање потрошача у другим деловима Косова да покривају мањкове настале услед неплаћања рачуна на северу Косова.

Информације о томе ко је, пак, финансирао трошкове неплаћених киловата пре децембра 2020. године, опречне су.

„Верује се да је Србија барем део струје финансирала јер је српска компанија за електромрежу имала контролу над делом територије&qуот;, каже Андрић Ракић.

Из косовског оператера за пренос и систем електричне енергије тврде да су до 2017. године трошкове севера плаћали потрошачи других делова Косова, док је од 2017. године Влада Косова та која измирује ове дугове.

Рај за рударење

Како се на северу Косова деценијама није плаћала струја, бујали су бизниси који су захтевали велики утрошак електричне енергије, додаје Андрић Ракић.

Рударење криптовалута као што је биткоин подразумева повезивање рачунара - обично специјализованих машина за рударење - са валутном мрежом на интернету.

Обезбеђивањем рачунарске снаге за верификацију трансакција на тој мрежи, власници машина за рударење су награђени новом валутом, што цео поступак потенцијално чини уносним.

Међутим, то захтева велику рачунарску снагу, која користи огромне количине електричне енергије.

Према ранијој анализи Универзитета Кембриџ, за рударење биткоина годишње се у свету користи више електричне енергије него што потроши цела Аргентина.

• Рударење криптовалутама на Косову
• Криптовалуте у Србији - све што треба да знате
• Да ли ће биткоин постати легално средство плаћања у свету

„Рударење криптовалута на Косову мултиетнички цвета&qуот;, додаје аналитичарка.

„Многи су изнајмљивали станове на северу Косова који би потпуно били испуњени овим машинама.&qуот;

Косовске власти су почетком 2022. године забраниле рударење криптовалута, а у великој акцији полиције заплењено је 429 машина, а до марта је полиција открила и запленила укупно 600 машина.

„Нисам никада рударио, мада сам видео да људи лепо зарађују од тога&qуот;, каже Александар.

„Али једно је не плаћати струју, а друго кршити закон и користити се од ове ситуације.&qуот;

Четрнаест година после проглашења независности, Косово је признало око 100 земаља. Ипак, тачан број није познат.

Приштина наводи бројку од 117 земаља, а у Београду кажу да их је далеко мање.

Међу земљама Европске уније које нису признале Косово су Шпанија, Словачка, Кипар, Грчка и Румунија, а када је реч о светским силама, то су Русија, Кина, Бразил и Индија.

Косово је од 2008. године постало члан неколико међународних организација, као што су ММФ, Светска банка и ФИФА, али не и Уједињених нација.

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 08.10.2022)