Миодраг Зарковић: Шта све можеш у Доњецку кад хоће да те туку, а не знају да си Србин

Ови у униформама били су сасвим трезни и присебни, јер ће на крају вечери морати да се врате у касарну. Насупрот томе, њихови другари у цивилној одећи, који су добили пар дана слободно, заплитали су и ногама и језицима - али су им зато руке биле на готовс, као оружје које већ следећег трена може да згроми мету. У сваком покрету тих младих, напетих, немирних руку, било је више претње него у борбеној заклетви америчких маринаца. И када су стављали шаку на груди,