Демостат: Како власт мења расположење грађана према спољно-политичкиим питањима

Уколико желе, власти имају могућност да помоћу медија промене расположење јавног мњења према спољно-политичким питањима, мада ће увек остати тврдо језгро, при чему постоји и "фактор дугог трајања" који утиче на ставове грађана.

"Уколико странке на власти имају интерес, усмеравањем медијских наратива за само неколико месеци могу да доведу до видљивих промена у спољно-политичким ставовима грађана, уз то да увек остаје део оних који ће задржати свој непоколебљив став", навео је историчар Слободан Марковић за Демостат, наводећи да то може да се прати у истраживањима јавног мњења од шездесетих година.

Према његовим речима, последњих десет година у Србији се води пропаганда у којој се уочавају три важне одлике - слави се Србија, која се приказује као непропорционално значајна у односу на своју величину и економску снагу, Запад се стално оспорава и приказује као део неке завере против наше земље, а Русија се представља као бранилац Србије и православља.

"Та пропаганда је постојана и ствара илузију стабилне подршке Русији, док се антизападна кампања од 2012. појачава. Међутим, било каква промена спољно-политичке оријентације брзо би се одразила и на јавно мњење", навео је Марковић.

Приликом мерења ставова, грађани се испитују на основу скала подршке и прави се разлика између оних који потпуно и оних који делимично подржавају неку велику силу или савез.

"Тврди подржаваоци остаће углавном на истим позицијама, а меки ће се прелити у правцу према коме их усмере медијски наративи", објаснио је Марковић, наводећи да је кључан став председника државе Александра Вучића.

Говорећи о антизападној пропаганди, Марковић каже да се она појачава у Србији од 2012-2014. године. Како наводи, од 2012. Русија примењује стратегију меке моћи, а од анексије Крима 2014. године веома активно ради на сопственој промоцији широм света, а посебно у Србији.

"Јавно мнење јесте нестабилно и релативно брзо се може изменити, али не и по питањима каква су, на пример, ова у вези са Европском унијом, статусом Косова и Метохије или Русијом", нагласио је преофесор Факултета политичких наука Синиша Атлагић.

Објаснио је да на одлуке грађана у вези са оваквим питањима утичу превасходно такозвани фактори дугог трајања, пре свега социјализацијски, док су ситуациони фактори попут политичких кампања другог ранга.

"Отуда ја не бих потцењивао грађане причом о томе да се њихови ставови о фундаменталним питањима могу брзо променити отпочињањем кампање у прилог неком питању", истиче Атлагић.

Он не очекује да ће се десити нагли или значајан заокрет према питању приступања Србије ЕУ нити у односу према Русији.

Говорећи о томе на који начин се формира јавно мњење у Србији, Атлагић објашњава да је јавни простор у нашој земљи поље специфичне конфигурације.

"Његово средиште чине од власти контролисани телевизијски канали као, још увек, најкоришћенија средства масовне комуникације, те јефтина дневна штампа. На периферији је комуникација посредством интернета и периодичне штампе. Шанса да одређени дискурс постане популаран зависи, пре свега, од тога колико је он заступљен у средишту јавне сфере. Ето како се формира јавно мнење у Србији", закљућио је Атлагић.

Директор програма телевизије Н1 Игор Божић није сигуран да је промена јавног мњења по питању спољне политике могућа у кратком року.

"Није једноставно, какву год моћ да Вучић има, тако лако променити курс, нарочито ако узмете у обзир да је Вучић десет година на власти и да константно води политику седења на макар три или четири столице, ако гледамо САД као посебан ентитет", наводи Божић.

Према речима Божића, "за раскид односа према Русији, односно њеном председнику Владимиру Путину, треба да се догоди нешто што би дало оправдање да се направи заокрет у политици ка Европи, али се тако нешто не догађа".

(Бета, 20.07.2022)