Србија и Египат: Три ствари које повезују две земље и ко је Абдул Фатах ал Сиси

Орден, осмеси, много срдачних порука и епитети историјска посета - тако је изгледао први дан посете председника Египта Абдела Фатаха ал Сисија Србији.

То је прва посета неког египатског председника Србији после 35 година.

„Као што српски народ воли Египат, како је рекао председник Србије Александар Вучић, тако и египатски народ воли српски народ.

„Ви сте увек добродошли у своју другу домовину&qуот;, рекао је Ал Сиси на конференцији за новинаре у Београду након што је из руку председника Србије добио орден за, како је образложено, изузетне заслуге у развијању пријатељских односа две земље.

Дипломатски односи Србије и Египта трају више од 110 година, уз повремене прекиде и захлађења.

Данас популарно туристичко одредиште за држављане Србије, Египат је у прошлости био важан политички савезник.

Драган Бисенић, бивши амбасадор Србије у Египту, каже да су односи двеју земаља пролазили кроз различите фазе од њиховог успостављања.

„Али Египат је данас потенцијално једна од веома важних економских држава међу земљама у развоју, а свакако да је партнерство Србије са овом афричком земљом и у том смислу добродошло&qуот;, наводи Бисенић за ББЦ на српском.

Осим историје, европску и афричку државу сада вежу туризам и привредна сарадња.

• У фотографијама: Планинарење Синајском гором
• Велико откриће: Египатски „Златни град&qуот; стар 3.000 година
• Како после 3.500 година изгледа тело древног египатског фараона

Ал Сиси је рекао да му је част што је дошао у Србију, док је Вучић посету египатског председника назвао историјском.

Првог дана тродневне посете, двојица председника су потписали Заједничку декларацију о успостављању стратешког партнерства две државе.

Њима је предвиђена политичка координација у билатералним и међународним питањима, сарадња у областима одбране и безбедности, привреде, пољопривреде, енергије, као и енергетске безбедности.

1. Богата историја односа дугачких 111 година

Краљевина Србија је још 1908. године отворила економско и трговинско представништво у Каиру, када Египат није био независна држава.

Исте године, отворен је и конзулат у Александрији.

Бисенић каже да је Египат тада имао важну улогу за извоз домаћих пољопривредних производа у Сједињене Америчке Државе.

„Значај ове афричке државе се потом показао у Првом и Другом светском рату, а посредничка улога Египта је била важна у историји Србије, односно Југославије&qуот;, наводи.

Улоге су се обрнуле педесетих година прошлог века избијањем Суецке кризе, када су се у сукобу око Суецког канала на територији Египта бориле снаге Израела, Велике Британије и Француске на једној, и Египта, који је желео да га национализује, на другој страни.

Југословенска народна армија је тада послата као део мировне мисије 1956, а комбиновани извиђачки батаљон је тамо остао готово 11 година.

Односи су се продубили 1961. године, оснивањем Покрета несврстаних.

Тада су се председници Југославије Јосип Броз Тито, Египта Гамал Абдел Насер и Индије Џавахарлал Нехру, окупили око заједничке идеје да направе противтежу блоковски подељеном свету, супротставе се колонијализму и трци у наоружавању.

„Морам да кажем у Египту сви знају ко је био Јосип Броз Тито, он је код нас много цењен&qуот;, рекао је египатски председник новинарима у Београду.

---

---

Бисенић наводи да су после оснивања покрета, а и због личних односа Тита и Насера, односи Србије и Египта постали интензивни и богати.

„Посете египатских председника Југославији наставиле су се све до 1987. године, чак и после промена на државном врху, када је Хосни Мубарак последњи пут допутовао на Балкан.

„Ова посета је на неки начин била обнављање богате историје односа Београда и Каира, пошто се у међувремену променио државни облик тадашње Југославије, садашње Србије&qуот;, објашњава Бисенић.

Додаје да су односи прекинути током ратова на територији бивше Југославије, 1990-их година.

„Односи са Србијом су почели да се опорављају, а ојачали су када је Египат 2008. године доставио мишљење Хашком трибуналу против међународног признавања независности Косова&qуот;, наводи.

Каже да јачање односа потврђује и садашња посета египатског председника Србији.

• „Све је почело у Београду&qуот;. Шта је данас са Покретом несврстаних
• Покрет несврстаних и Београд - има нека тајна веза

2. Једна од омиљених туристичких дестинација

Тиркизне плаже, пирамиде и богата историја већ три деценије привлаче туристе из Србије.

Александар Сеничић, директор Националне асоцијације туристичких агенција Србије (ЈУТА), каже да је 1990-их година број српских туриста био скроман, јер ни инфраструктура ни хотели у Египту нису били на данашњем нивоу.

„Масовнији одласци су почели пре петнаестак година.

„Од тада па до данас, Египат је једно од главних туристичких одредишта за људе из Србије и једно је од три-четири најпопуларнијих&qуот;, наводи Сеничић за ББЦ на српском.

Додаје да је томе посебно допринела чињеница да у Египат може да се путује ван сезоне.

„У Египту можете да се купате у време када на другим, нама блиским летовалиштима, то није могуће&qуот;, каже.

Бројност туриста потврђује и велики број чартер летова.

„Лети се Ер Србијом, а постоји и египатска авио-компанија која саобраћа између две земље директно до летовалишта Хургаде и Шарм ел Шеика&qуот;, наводи Сеничић.

Каже да се број туриста мења у последњих десет година, али да се креће између тридесет и педесет хиљада у зависности од сезоне.

• Корона вирус и Египат: Како су пропала очекивања туристичке индустрије
• Лето 2022. и ковид мере: Како на море - већина земаља укинула ограничења
• Пет ствари на које треба да обратите пажњу пре него што уплатите летовање

Председник Србије данас је рекао да је би требало да буде успостављена директна линија Београд-Каиро, али није прецизирао када.

Каже да Срби воле туристички да посећују Египат и да ће ићи у још већем броју и у шали додао да „једна ајкула у мору у Египту не може да уплаши Србе&qуот;.

Почетком јула 2022, забележени су смртоносни напади ајкула које су убиле две стране туристкиње у Хургади, једном од најпознатијих египатских летовалишта.

„И ви сте добродошли у Србију, имамо фантастичне ски-центре и планине, када вам је лети вруће дођите у Србију, која има пуно неоткривених лепота&qуот;, поручио је Вучић представницима египатске државе и компанија на пословном форуму Србија-Египат.

3. Трговинска размена

Србија је, према подацима Министарства спољних послова Србије, током 2020. године, више увозила из Египта него извозила.

Према подацима Министарства, у 2020. години Србија извезла робе у вредности од 33,3 милиона евра, а увезла 57,7 милиона евра.

Татјана Матић, министарка трговине, туризма и телекомуникација, истакла је на српско-египатском пословном форуму да трговинска размена две државе у првих пет месеци ове године бележи раст од 75 одсто.

Председник Србије каже да ће продубљивање односа две земље много тога донети у будућности и најавио „многе заједничке пројекте&qуот;.

„Сигуран сам да ћемо установити добру сарадњу у продаји житарица Египту. Добили смо сертификате за пшеницу и јабуку, надамо се и за говеђе месо.

„Покушаћемо до краја године да усагласимо споразум о слободној трговини&qуот;, рекао је Вучић.

На пословном форуму Србија-Египат обојица председника позвали су инвеститоре у Србију, односно Египат.

Обраћајући се представницима тридесетак египатских компанија, Вучић је рекао да „Србија има стабилне јавне финансије, да брине о сваком инвеститору и има добру и обучену радну снагу&qуот;.

Египатски председник је узвратио да су српски привредници добродошли у Египат.

Из Привредне коморе Србије наводе да је Египат афричка држава са можда највећим бројем потенцијала за повећање размене услед степена развоја и близине.

Области у којима оцењују да најпре може да се развија сарадња јесу пољопривредно-прехрамбени сектор, сектор енергетике, телекомуникација и информационих технологија и здравства.

„Главне ставке које Србија сада извози јесу дуван за пушење, за дуванску индустрију, војна роба, уређаји за радио навигацију, половни трактори и гориво за млазне погоне&qуот;, наводи се у документу Привредне коморе достављеном ББЦ-ју.

Извоз дувана чини скоро 92 одсто вредности укупног извоза пољопривредних производа.

„Ставке које Србија највише увози су немлевени природни калцијум фосфати и фосфатна креда, со, смрзнуте јагоде без шећера и слатке поморанџе&qуот;, подаци су Привредне коморе.

---

Ко је Абдул Фатах ал Сиси?

Са 84 милиона становника, Египат је највећа арапска земља која игра важну улогу у савременој политици на Блиском истоку.

Абдул Фатах ал-Сиси је председник Египта од 2014. године, када је предводио војску у свргавању исламистичког председника Мохамеда Морсија, после масовних демонстрација.

До сада је Ал Сиси два пута побеђивао на изборима за председника.

Присталице пензионисаног фелдмаршала кажу да је вратио стабилност у земљу, али критичари тврде да је то Египат коштало ограничавања људских права.

Више од 1.000 демонстраната је убијено у сукобима са снагама безбедности, а десетине хиљада људи је, како се извештава, приведено у обрачунима против противника владе.

Сиси се суочио и са побуном џихадистичких екстремиста са седиштем на Синајском полуострву, који су убили стотине припадника обезбеђења и цивила у немирима који су почели пре него што је дошао на власт.

Рођен у Каиру 1954. године, Сиси је служио у пешадији након што је дипломирао на Египатској војној академији 1977. године, где је постао командир механизованом дивизијом.

Наставио је да служи као војни аташе у Саудијској Арабији, а потом је постао командант египатске северне војне зоне, пре него што је именован за шефа војне обавештајне службе.

Тадашњи генерал постао је истакнут 2011. када је именован за члана Врховног савета оружаних снага, који је преузео управљање Египтомпосле народне побуне која је приморала дугогодишњег председника Хоснија Мубарака да поднесе оставку.

Генерал Сиси, који је био познат као побожни муслиман, наводно је имао задатак да успостави везу са Муслиманском браћом, утицајним исламистичким покретом који је био забрањен под Мубараком.

У јуну 2012. Мохамед Морси, висока личност у Братству, постао је први демократски изабрани председник Египта.

Два месеца касније, именовао је генерала Сисија за главног команданта војске и министра одбране.

Следеће године избили су протести широм земље против председника и владе предвођене Братством, мотивисани бесом због померања ка већем исламистичком утицају на јавни живот, као и наставка економских потешкоћа.

Како је притисак растао крајем јуна 2013. године, генерал Сиси је упозорио да ће војска интервенисати ако влада не одговори на „вољу народа&qуот;.

Почетком јула 2013. године, генерал Сиси се појавио на телевизији како би објавио да је председник смењен са функције, да је устав суспендован и да је успостављена привремена влада.

Он је рекао да Морси није успео да испуни „наду у национални консензус&qуот;.

Десетине хиљада људи славило је на на улицама, скандирајући „народ и војска су једно&qуот;.

Пре него што је ухапшен, Морси је рекао да је то био „потпуни војни пуч&qуот;.

Морси је умро у затвору 2019. док му је суђено.

У јануару 2014, генерал Сиси је унапређен у фелдмаршала, највиши војни чин у Египту, и потом сењ кандидовао за председника.

Под слоганом „Живео Египат&qуот; изнео је амбициозан план за развој пољопривреде, образовања и осиромашених подручја и подстицање запошљавања.

Сиси је изабран за председника у мају 2014. са 97 одсто гласова.

Обећао је да ће Египћани у року од две године имати бољи животни стандард.

Међутим, животни стандард многих у Египту је заправо опао током првог мандата председника Сисија.

Девалвација египатске валуте 2016. године и повлачење горива и других субвенција за испуњавање услова споразума са Међународним монетарним фондом (ММФ) утицали су на потрошачку моћ Египћана.

Атмосфера око председничких избора 2018. била је веома различита од претходних.

Опозиционе групе су позвале на бојкот, а групе за људска права описали су гласање као „фарсу&qуот; након што су три друга кандидата одустала, а још један, бивши војни начелник, ухапшен.

Сиси је ипак остварио убедљиву победу.

Следеће године, контроверзни уставни амандмани су усвојени после референдума.

Нови закони, за које је организација за заштиту људских права Хјуман рајтс воч навела да ће „учврстити ауторитарну владавину&qуот;, проширили су председничке моћи и омогућавају Сисију да остане на власти до 2030.

На снази су ригозорни закони о јавним окупљањима - забрањене су било какве неодобрене демонстрације и скуп више од 10 људи.

Међутим, демонстранти су се оглушили о ограничења 2016. године, јер је бес јавности растао због Сисијеве одлуке да пренесе суверенитет над два острва у Црвеном мору Саудијској Арабији.

Демонстрације су одржане и крајем 2019, изазване серијом видео снимака које је објавио бивши војник који живи у самонаметнутом егзилу у Шпанији.

Он је оптужио Сисија и високе званичнике за корупцију - оптужбу коју је председник негирао.

Иако су протести били релативно мали и краткотрајни, они су били први на којима су се људи директно супротставили Сисијевој владавини.

---

Како су Египћани свргнули с власти бившег председника Хоснија Мубарака:

---

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 07.20.2022)