Ja ne bojim se

koliko grubosti živote, imaš li ti pojma koliko nam tvrda koža postati mora da izdrži pogled ispod oka u trenucima sreće kada izgubim svest o svetu koji kune me i pljuje a bezbrižan budem ne primetim nekad niti čujem ja ne bojim se sveta koji uz nas hoda ne bojim se nikoga znaš li ti koliko grubosti zbog dlana u dlanu i pišljivog zagrljaja ja istrpeti moram generacijski jaz moja je baka poput smerne hrišćanke u postelju išla tek kad se ispovedi i pokvasi umorna