Rade Drainac: Kišna ptica

Sve što se danima i noćima u me utkiva i slaže, Što košavom struji kroz krvotok i pore, Ne bi moglo ni onda da se iskaže, Taman da svu dušu iznesem iznad gore, Na sušenje… I tada bi neko vrenje, Možda vetrova ili svetlosti, Prostrujalo mnome kao žuborenje I jezivo bi, ogoljene, na zemlji zaškripale moje kosti. O kada bi bilo moguće pokupiti sva komadanja Iza zaboravljenih koraka I do Sirijusa, visoko, napraviti čoveka od sanja, Bila bi to čudovišna kišna ptica Što