Потресно сећање једног плавооког дечака на "Олују": "Мртви људи, један убија другог јер неће да остави жене и децу"
Блиц 04.08.2022

-Био сам међу 250.000 људи протераних са својих вековних огњишта, а само захваљујући мојој мајци и Богу ни ја ни мој брат нисмо међу оних (званичних) 2.500 који су оставили кости на родној земљи…- речи су Радослава Радета Јокића, данас спортског новинара, а те 1995. године, једног од сведока прогрома и ужаса.
Пут од дечака из колоне, до успешног и оствареног човека, водио је преко беде и немаштине, собе у војном хотелу на Славији коју је делио са родитељима и братом, а бег од свега, налазио је у наранџастој лопти коју је убацивао у кош, тамо на теренима ДИФ-а. Управо та лопта и тај терен, били су његов свет, место где се калио и где је решио да ће својој мајци бити најбољи син и ослонац у животу. Од спорта га је отела повреда, али је онда открио нову пасију и страст










