Mihail Bulgakov: Natprirodan dečak

Iz tramvaja br. 6, koji je dolazio u susret, naginjali su se putnici i prstom upirali u dečaka. Neću da tvrdim, ali meni se učinilo da je prodavačica jabuka kraj kuće br. 73 zajecala od sreće, a šofer, zablenuvši se, naglo skrenuo i zamalo što nije završio u miliciji. Tek pošto sam dobro protrljao oči, shvatio sam u čemu je stvar. Na dečakovom stomaku nije visio sandučić s karamelama od saharina, i dečak nije urlao divljim glasom: – „Poslaničke“! „Java“!!