Бициклизам и путовања: Како су Матијас и Соња пошли бициклом у двогодишњу авантуру од Немачке до Сингапура

Матијас Вагнер и Соња Велте из Минхена одлучили су да оду на крај света, али уместо у аутомобил, авион, воз или аутобус, сели су на бицикле који ће им више од две године бити и дом и превозно средство.

Запутили су се у Сингапур, државу на крајњем југоистоку Азије, открива 34-годишњи хемичар.

„Ако израчунате који је најудаљенији град од нашег дома у Минхену до којег се може стићи искључиво копном, видећете да то није ни Кејптаун, ни Камчатка, већ баш Сингапур - прећи ћемо укупно 40.000 километара&qуот;, прича овај Немац за ББЦ на српском док одмара у башти кампа поред шатора у којем је преноћио.

Соња Велте је 30-годишња математичарка, која је пре поласка на путовање на два точка радила у осигуравајућој кући, док је Матијас уочи почетка авантуре предао докторску дисертацију на факултету.

„Одувек сам желела да путујем широм света, а неколико година пре него што сам упознала Матијаса, мојој мајци су дијагностиковали канцер и тада сам се запитала како бих живела када би ми рекли да имам само још годину дана живота&qуот;, објашњава она.

Направили су план, припремили се и 12. марта ове године су од језера Кимзе надомак Минхена кренули ка Азији, а три месеца касније, стигли су у Неготин у источној Србији.

• Како је пандемија покренула бициклистичку револуцију
• Три ствари које бициклистима у Србији живот чине лакшим и лепшим
• „Укр'о мами&qуот;: Како да ваш бицикл не добије ноге

'Шта бих урадила са годину дана живота?'

До града на обали Дунава прешли су 4.700 километара, па су одлучили да одморе неколико дана у кампу за бициклисте поред којег пролази бициклистичка Стаза гвоздене завесе (Еуровело 13), једна од 19 званичних бициклистичких рута у Европи.

Матијас и Соња путују „без стриктног распореда&qуот;, али имају јасан крајњи циљ - да се домогну Сингапура, прича овај немачки пар.

Вагнер је нешто причљивији од партнерке и открива да је од 2013. почео да иде на дуже туре бициклом пошто је на Исланду упознао сународнике из Немачке, који су до ове острвске државе дошли на два точка.

Соња Велте није имала слична искуства док није упознала четири године старијег Матијаса, али је „од малена знала да жели да путује&qуот;, прича она.

„Нисам хтела да бесциљно лутам, већ да имам јасан циљ где желим да стигнем - тако смо се одлучили за Сингапур и направили план&qуот;, прича ова математичарка.

Соња раније није ишла на бициклистичке туре дуже од 100 километара, па је пар одлучио да пре авантуре дуге 40.000 километара тестира способности на неколико краћих путовања.

Возили су до Данске, дуж морске обале на северу Немачке и на Алпима, о чему су писали у њиховом блогу.

„У почетку овог путовања ми је било тешко да изгурам толико километара сваког дана, али брзо сам се навикла - сада су ми мишићи снажнији, а и леђа ми се исправљају, јер сам принуђена да их држим у здравијем положају док возим&qуот;, прича ми ова 30-годишњакиња.

Док клима главом потврђујући Соњине речи, Матијас почиње да објашњава због чега су сви напори кроз које су прошли били цена коју су радо платили.

„Овакву врсту слободе нисам осетио раније&qуот;, истиче Вагнер.

„Када путујеш без стриктног распореда, можеш да застанеш сваког дана, одлучиш да продужиш или скратиш путовање, али и да се вратиш кући ако пожелиш&qуот;, додаје Немац.

Воља је довољна, а изговори су вишак: Може се и докторирати на путу

Многи замишљају људе који се упуштају у сличне авантуре као елитне спортисте који годинама живе и тренирају само како би успели да пређу десетине хиљада километара на бициклу.

Али, Соња и Матијас се не уклапају у ту слику - имали су уобичајене послове у Немачкој, њихови бицикли нису машине вредне десетине хиљада евра, а нису ни спортисти који пазе на сваки залогај.

Само су решили да испуне велику заједничку жељу - „сад или никад&qуот;, каже 34-годишњи хемичар.

„Проценили смо да је ово последњи моменат да урадимо нешто овако пре него што заснујемо породицу - има људи који у овакве подухвате крећу и са малом децом, али не знам да ли бисмо и ми у томе успели&qуот;, прича Матијас.

Овај пар просечно дневно вози бицикл од шест од осам сати, што је довољно да пређу око 80 километара.

То их сврстава у ред „опуштених и помало лењих бициклиста&qуот; који су кренули на тако далек пут, сматра Матијас.

„У прва три месеца смо се трудили да устајемо у седам сати ујутру, али нам то готово никад није успевало, па смо тек између 9.00 и 10.00 почињали да возимо&qуот;, додаје он.

Међутим, врућине које су задесиле Европу натерале су их да промене навике.

„Осетили смо топлотни талас на сопственој кожи и морали смо да се прилагодимо, па сада почињемо да возимо између 7.00 и 8.00 и завршавамо до поднева.

„Избегавамо најтоплији део дана, а касније одмарамо у хладовини&qуот;, објашњава 34-годишњак.

Овакав ритам вожње им, како каже, омогућава да детаљно упознају земље и крајеве кроз које пролазе и направе паузу на местима која им се посебно допадну, што Матијас није могао на турама током којих је окретао педале и по 11 сати сваког дана,

„После тога се осврнеш и схватиш шта си све пропустио - пролетиш кроз земљу, занемариш све оне мале разговоре са локалцима и лепоте тих предела&qуот;, тврди овај авантуриста родом из Берлина.

Вагнер је пре поласка на пут предао докторску дисертацију на факултету на којем је био запослен, а очекивао је да ће је одбранити преко видео линка из Истанбула.

Ипак, неколико непредвиђених околности утицало је на то да датум одбране дочека у хотелској соби у Бугарској, где је успешно постао доктор наука из области хемије.

„Све сам завршио путем видео линка и одржао сам презентацију, а имао сам среће да буде успешна и стекао сам диплому на овом путу&qуот;, објашњава он.

Кућа на бициклу: Шта понети на двогодишње путовање бициклом

Док показује руком на бицикле прислоњене уз ограду дворишта кампа у Неготину, Матијас Вагнер објашњава због чега су Соња и он одлучили да купе сличне „готово идентичне&qуот; двоточкаше.

„Резервни делови и алат за поправке су исти за оба бицикла и тако не морамо да носимо још додатног пртљага&qуот;, каже он.

„У Европи и у југоисточној Азији можете набавити резервни део за готово сваки бицикл, али ако планирате да пређете са запада на исток Азије, онда морате да имате скоро све резервне делове&qуот;, описује Матијас.

Поред опреме за бицикл, Велте и Вагнер носе одећу, шатор и опрему за припремање хране.

Матијас подиже прст ка торбама прикаченим за бицикле у којима је одећа „за сва четири годишња доба&qуот;.

Он и његова сапутница су „тешки бициклисти&qуот; пошто путују са 35 или 40 килограма пртљага по особи, где је укључена и тежина бицикла, истиче Немац.

На њиховим возилима посебно се истиче детаљ изнад предњег точка - комад метала обмотан конопцем и прикачен за рам бицикла.

„За срећу!&qуот;, узвикује Матијас и објашњава да је то потковица, која се иначе користи за поткивање копитара, најчешће коња.

'Веома узбудљива' вожња кроз Србију, лоша искуства у Аустрији и Пољској

После напуштања родне Немачке возили су кроз Аустрију, а тамо су морали да промене зацртану руту и потроше више времена да стигну на наредно одредиште.

Соња тај део описује као „најнепријатније искуство&qуот; током авантуре коју су започели 12. марта.

„Када је требало да се превеземо трајектом на другу страну реке, сазнали смо да они почињу да раде тек у априлу или мају, па смо морали да идемо заобилазним путевима који нису намењени бициклистима&qуот;, описује Велте.

Потом су возили кроз Чешку, а онда су обишли круг око већег дела територије Пољске, земље у којој су се најдуже задржали и кроз коју су прешли око 2.300 километара.

У овој европској држави не постоји много бициклистичких стаза, а локални возачи углавном нису пажљиви када на путу уоче двоточкаше, препричава Матијас Вагнер.

„Један мештанин у источној Пољској нам је објаснио да је тамо вожња бицикла показатељ екстремног сиромаштва - сви који могу да приуште аутомобил неће возити бицикл, па возачи на споредним путевима у Пољској и не очекују да ће наићи на бициклисте&qуот;, додаје он.

Даље су прошли кроз Словачку и Мађарску, да би у Србију ушли почетком јуна - путовали су кроз Нови Сад и Београд, а касније су уз ток Дунава стигли до Неготина.

Бициклисте из Немачке је у Србији дочекало пријатно изненађење и „веома узбудљива вожња&qуот;, иако на многим деоницама пута није било бициклистичке инфраструктуре.

„Јако је важно како се други учесници у саобраћају односе према бициклистима и колико су пажљиви, а у Србији и посебно у Војводини има много бициклиста и возачи су навикли на њих&qуот;, објашњава Вагнер.

Највише су уживали у природи на току Дунава, између тврђаве Голубац надомак Смедерева и града Кладова, каже Соња.

• Да ли ће и у Београду бити покренута бициклистичка револуција
• „Побегао сам бициклом од рата“
• Зашто бицикл има светлу будућност

Њен партнер запажа још једну предност на коју бициклисти могу да рачунају у Србији, а то су јавни извори пијаће воде.

„То је јако важно за путнике попут нас - вода је за нас као гориво, пошто читав дан возимо по сунцу&qуот;, сматра Матијас.

Њихово укупно задржавање у Србији је требало да потраје 14 дана, али су у Неготину боравили дуже него што су планирали - више од три недеље.

„Приметили смо проблем на бициклу и морали смо да поручимо резервни део, па смо остали ту док нам га нису послали&qуот;, препричава Вагнер.

Када су се коначно отиснули пут Бугарске и наставили ка турском граду Истанбулу „путеви су постајали све већи, а културе другачије&qуот;.

„Сада у Турској доста возимо аутопутем са много трака, јер мањи путеви после изласка из Србије нису толико поуздани.

„У Грчкој и Бугарској смо пролазили кроз мала места са православним црквама, а онда када смо прешли у Турску видели смо велику промену - веће градове са много људи, џамије, пијаце на отвореном и тотално другачију културу&qуот;, описује Вагнер.

„То је била додатна мотивација да снажно желимо да наставимо наше путовање&qуот;, додаје.

Како су рат, политика и пандемија прекројили бициклистичке руте Европе

Матијас и Соња планирају да наставе кроз Турску обалом Црног мора, па даље у Грузију, Јерменију и Иран - све до Индије.

Међутим, првобитни план путовања изгледао је другачије: желели су да возе кроз Русију, Монголију и Кину ка Сингапуру.

Промени руте највише је допринела руска инвазија на Украјину, због чега су се определили да прођу кроз западну и централну Азију, али су наишли на нови проблем.

Епидемиолошка ситуација у Кини довела је до затварања неколико градова широм те земље и пооштравања мера за улазак странаца у најмногољуднију државу света.

„У почетку смо планирали да идемо преко Кине, али то више не разматрамо, јер не верујемо да ћемо моћи да добијемо туристичку визу ни ове, ни следеће године&qуот;, прича Вагнер.

Немачки пар осмислио је нову алтернативу - пут преко Индије у Мјанмар, одакле би наставили до Сингапура.

Али, због актуелне безбедносне ситуације у Мјанмару, где су припадници војске у фебруару 2021. године извршили пуч, након чега је дошло до сукоба широм земље, Матијасу и Соњи се смањује број опција.

„Сада делује тешко да ћемо копном доћи до Сингапура због проблема са Мјанмаром и није реално да покушамо да возимо кроз ту земљу.

„Ипак, тамо ћемо стићи за неких пола године, па остајемо отворени за ову опцију ако се ствари промене&qуот;, каже 34-годишњи Вагнер.

Неколико је опција за премошћавање ових препрека, али немачки пар неће бирати најлакшу, истиче Матијас.

„Можда ћемо морати бродом да пређемо из Индије до Малезије, а постоји и опција да се иде авионом, али то покушавамо да избегнемо и размотрићемо је само као последњи излаз.

„У авиону постоји велики ризик да се бицикли оштете, а и губите контакт са тлом и планетом, што би заиста могло да нам упропасти искуство обиласка света&qуот;, каже овај хемичар и авантуриста.

Због неколико промена рута, за остварење плана који су сковали на југу Немачке биће потребно више времена.

„Родитељима смо прво рекли да ће потрајати годину и по, онда смо схватили да ће бити две године, али сада стварно не можемо да будемо сигурни када ће се завршити&qуот;, каже Соња.

„Без обзира на све, ни у једном тренутку нисмо зажалили што смо кренули на овај пут&qуот;, закључује Соња Велте.

Можда ће вас занимати и ова прича:

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 08.06.2022)