Leto kratke priče: Odmor

So je uporna na preplanuloj koži, ljuštim cele trake s ruku. Dlačice ostaju na koži, morska voda u levom uhu. Bonaca je i vazduh ne mrda. Zvone zvona, lepljiv vonj ribljih iznutrica uliva mi se u nozdrve, guli svaku želju za hranom, tera podnevnu dremku. Pravimo se da je ovo predah. Da li se kroz škrge osećaju mirisi? Smrad smrti nestaje pred mirisom pečene ribe. Mučnina. U kući su se nakotile muve. U lozi ispred kuće komarci. Bolesna je, pa beremo bilje koje je