Сергеј Јесењин: Послије олује

Послије олује – све њежно, плаво, Ту слику крај ми мој увијек пружа, И душа моја, поље травно, Пије медовину и мирис ружа. Смирих се – године доносе чуда. Но прошлост никад не бих клео. Као помамна тројка луда Цијелу земљу сам прогрмио. Све прође, протутња, ко у пиру, И све ђавољи трик савлада. А сада, ево, у шумском миру Чује се чак и лист кад пада. Да ли је то звонце? Ехо неки? Груди ми миром дишу тише. Застани, душо, пут далеки Прођосмо што нам одредише. У