Азија и Непал: Прича о Кусунда народу - како звучи језик на којем је немогуће рећи „не"

Кроз зимску маглу брда Тераија, у равничарском Непалу, осамнаестогодишња Хима Кусунда излази из школског интерната, ушушкана у ружичасту дуксерицу са капуљачом.

Хима је једна од последњих преосталих Кусунда, малене аутохтоне групе која је сада раштркана по централном западном Непалу.

Њихов језик, који се такође назива кусунда, потпуно је јединствен - лингвисти верују да није повезан ни са једним другим језиком на свету.

Научници још нису сигурни како је настао и има низ необичних елемената, укључујући недостатак било каквог стандардног начина негирања реченице, речи за „да&qуот; или „не&qуот;, или било које речи за усмеравање.

Према последњим подацима непалског пописа становништва из 2011. године, остало је 273 Кусунда.

Поред тога, познато је да само једна жена, четрдесетосмогодишња Камала Катри, течно говори језик.

• Светска рекордерка из Непала: Десети пут се попела на Монт Еверест
• Царство које Астеци нису могли да освоје
• Пепео мајанских вођа завршио у лоптама за древни спорт

Кусунде су веома маргинализовани и осиромашени унутар непалског друштва.

Данас већина живи у западном непалском округу Данг, успаваном региону жутих поља и магловитих, шумовитих брда.

Управо овде Комисија за језике Непала од 2019. држи часове кусунда, у настојању да очува језик.

У последњој деценији, како је влада Непала покренула шеме за помоћ непалским домородачким групама, она је такође почела да плаћа за Химу и другу децу Кусунда из удаљених подручја да се упишу у средњу школу Махиндра у Дангу - понекад удаљену чак 10 сати вожње - где их такође уче матерњем језику.

Хима, пореклом из руралног округа Пјутан, који се граничи са Дангом, учи кусунда језик две године.

Сада је у стању да говори на основном нивоу.

„Пре него што сам дошла у школу у Дангу, нисам знала ниједну реч кусунда језика&qуот;, каже она. „Али сам поносна што га сада познајем, иако то нисам научила од рођења.&qуот;

„Слушала сам друге (етничке групе), попут Таруса и Магара, како говоре својим језиком, и питала се како би било разговарати на матерњем језику. Мислим да је за мене и друге веома важно да заштитимо овај језик.&qуот;

Језик на рубу изумирања

Првобитно полуномадски, народ Кусунда живао је у џунглама западног Непала до средине 20. века, ловећи птице и посматрајући гуштере, те тргујући слатким кромпиром и месом за пиринач и брашно у оближњим градовима.

Иако су сада настањени у селима, они и даље себе називају Бан Раџа - краљеви шуме.

Међутим, како је становништво Непала расло, а пољопривреда све више распарчавала џунгле, притисак на домовину Кусунда се повећавао.

Влада је затим током педесетих национализовала велике делове шума, што је била нова препрека њиховом номадском животу.

Кусунде су биле приморане да се населе на једном месту, окрећући се раду и пољопривреди.

Њихов мали број, као и различита природа становништва, значили су да су се углавном венчавали са суседним етничким групама.

Скоро сви су престали да говоре њиховим језиком, што за њих значи губитак везе са прошлошћу и идентитетом.

Са лингвистичке тачке гледишта, то је значи и друге губитке.

Мадав Покарел, професор лингвистике на Универзитету Трибуван у Катмандуу, последњих 15 година надгледа документацију језика Кусунда.

Он објашњава да је неколико студија покушало да тај језик повеже са другим језичким изолатима, као што су бурушаски из северног Пакистана и нихали из Индије.

Али нису сви успели да дођу до чврстих закључака.

Лингвистички истраживачи тренутно верују да је Кусунда преживео древни језик Абориџина, који се говорио широм субхималајских региона, пре доласка тибетанско-бурманских и индоаријевских племена.

„Можемо пратити све друге језичке групе у Непалу до људи који долазе изван Непала&qуот;, каже Покарел.

„Само за језик Кусунда не знамо порекло.&qуот;

Поред мистериозних почетака, лингвисти су приметили многе ретке елементе језика кусунда.

Бојрај Гаутам, лингвиста са дубљим познавањем тог језика, описује једну од најнеобичнијих његових карактеристика - не постоји стандардни начин негирања реченице.

Заиста, језик има мало речи које имплицирају било шта негативно.

Уместо тога, контекст се користи за преношење тачног значења.

Ако желите да кажете „нећу чај&qуот;, на пример, можете употребити глагол пити, али у прилагођеном облику који указује на веома малу вероватноћу - синоним за жељу говорника - испијања чаја.

Језик Кусунда такође нема речи за апсолутне смерове, као што су лево или десно, при чему говорник уместо тога користи релативне фразе као што су „на ову страну&qуот; и „на ону страну&qуот;.

• Лист коке у центру сукоба: Кока-кола против колумбијских староседелаца
• Мушмуле - заборављено средњовековно воће непристојног имена
• Да ли је Русија била колонијална сила
• Човек који је упознао најизолованије племе на свету

Лингвисти кажу да кусунда нема утврђена, крута граматичка правила или структуре које се налазе у већини језика.

Флексибилнији је и фразе се морају тумачити у односу на говорника.

На пример, радње се не деле на прошле и садашње.

Када се каже „видео сам птицу&qуот; у поређењу са „видећу птицу&qуот;, говорник из народа Кусунда може назначити прошлу радњу не временом, већ описујући је као искуство директно повезано са говорником.

У међувремену, будућа радња би остала општа и није повезана ни са једном темом.

Иронично, ови ретки квалитети - велики део онога што језик кусунда чини тако фасцинантном за лингвисте - делом су разлог зашто су се трудили да наставе.

Камала Катри, последња Кусунда која течно говори овај језик, држи чашу топле воде докк седи у једином Горахијевом кафићу.

Властиту децу, каже, није научила да говоре језик.

„Мислила сам да треба да науче непалски јер је то корисно&qуот;, објашњава она.

„Људи би исмевали наш језик и говорили да није нормалан. Говорници кусунда су се суочили са много стигми. Али сада осећам жаљење што не могу да разговарам са децом на нашем језику.&qуот;

Катри сада ради са Комисијом за језике, подучавајући језик Кусунда у Горахију за 10 чланова заједнице.

„Ако можемо редовно да вежбамо, говоримо, певамо наше песме, онда бисмо могли да одржимо наш језик живим&qуот;, каже она.

Према Покареловом мишљењу, заједничко учење међу преосталим Кусундама је кључ за очување језика.

Такође наглашава важност тога да говорници кусунда буду у срединама у којима су одрасли, како би им помогли у стимулисању сећања.

„Ако можемо да доведемо све припаднике Кусунда на исто место, у станиште за које тврде да им припада, онда би један припадник Кусунда причао своје приче другом припаднику Кусунда, и то би оживело њихова сећања&qуот;, каже Покарел.

Модерна технологија се такође користи у тренутним напорима ревитализације.

Медијски студио са седиштем у Берлину, НовХере Медиа, ради са Кусундама како би им помогао у документовању њиховог језика, културе и традиције.

Најважније, НовХере је направио документарац у виртуелној стварности, који користи 3Д анимацију да прикаже номадски живот Кусунда као ловаца-сакупљача.

Суоснивач фирме, Гајатри Парамесваран, објашњава да су гледаоци, који носе слушалице, апсорбовани у ово окружење, и да морају да науче и говоре речи на Кусунда језику да би ступили у интеракцију са причом и наставили са причом.

Општи циљ, објашњава Парамесваран, јесте стварање дигиталне архиве која би била доступна будућим генерацијама.

Очување језика Кусунда је, међутим, само део приче.

Према Дану Бадуру Кусунда, председнику Непалског друштва за развој Кусунда, већина припадника тог народа живи испод границе сиромаштва, без права на земљиште, и раде као радници или носачи.

„Економски, социјално и у здравственом и образовном смислу, Кусунда су у веома неповољном положају&qуот;, каже Кусунда.

Овде би подизање свести о самом језику Кусунда могло помоћи - то је учинковит начин да се скрене пажња на маргинализацију Кусунда, каже Лок Бадур Лопчан, секретар Комисије за језике.

„Други пројекти ревитализације језика у Непалу били су са заједницама које су у много бољем положају од Кусунда&qуот;, каже Лопчан.

„За ове групе, очување језика је само сентиментална идеја. То им не доноси никакве друге опипљиве користи.

„Међутим, Кусунда су веома маргинализовани и зато је важније изградити профил заједнице која говори језик.

„Ако Кусунда немају њихов језик, ништа их не разликује од свих других маргинализованих група у Непалу. Језик им даје идентитет и скреће пажњу владе&qуот;, каже Лопчан.

Уз помоћ истраживача, укључујући постдокторског сарадника на Универзитету у Лондону Тима Бота, народ Кусунда сада траже комад земље за „екикрит басти&qуот;, или уједињено насеље, где би живели сви припадници Кусунда.

Бот и његов непалски истраживачки партнер, Удај Раџи Алеј, тренутно траже средства за студију изводљивости за ово ново насеље.

Како Бот каже, ово насеље не само да би обезбедило земљишна права заједнице и обезбедило здравствени центар и школу - оно би такође окупило групу, дајући им прилику да уче и разговарају на свом језику.

Ревитализован језик, ревитализовано благостање

Постоје и друге потенцијалне користи од ревитализације језика Кусунда.

Све је више истраживања која су открила да је ревитализација аутохтоног језика повезана са вишим показатељима физичког и менталног благостања.

Студије су откриле да је употреба аутохтоног језика у Северној Америци у корелацији са нижим стопама употребе цигарета у популацији, вишим нивоима показатеља физичког и менталног здравља и нижим нивоима дијабетеса, на пример.

У међувремену, студија у Британској Колумбији у Канади открила је да је самоубиство младих шест пута више у аутохтоним заједницама у којима је мање од 50 одсто чланова течно говорило свој матерњи језик.

У заједницама абориџина и Торесовог мореуза у Аустралији, говорници аутохтоних језика показују ниже стопе опијања и илегалне употребе дрога.

„Промена језика се често повезује са историјском траумом од колонизације или угњетавања, и са губитком сопствене вредности&qуот;, каже Џулија Салабанк, професорка језичке политике и ревитализације на Универзитету у Лондону.

„Дакле, можемо покушати да преокренемо овај круг: враћање нечијег језика и културног идентитета може бити оснажујуће, како на личном тако и на нивоу заједнице.&qуот;

У Дангу, једна припадница Кусунда која се тако осећа је осамнаестогодишња Хима.

„Мислим да могу да унапредим овај језик&qуот;, каже она.

„Ако можемо редовно да говоримо и вежбамо Кусунда, онда можемо да одржимо језик живим. Ради се о томе да имамо интересовање за наш језик и понос за властити идентитет.&qуот;

У будућности, каже, зна чиме жели да се бави професионално - да постане професорка језика и подучава језик Кусунда.

Погледајте видео: Повратак тигрова у Непал - између аплауза света и стрепње локалаца

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 08.16.2022)