Владимир Димитријевић за правду: Цетиње, поново: Како се кошмар претворио у стварност
Правда 17.08.2022
Пише: Владимир Димитријевић Из „Горског вијенца“ Боже драги, свјетла празника! Како су се душе прађедовске над Цетињем данас узвијале! Играју се на бјела јата, како јата дивних лабудовах кад се небом ведријем играју над образом свјетла језера.
Соколови пет Мартиновићах, које једна прса задојише а одњиха једна колијевка, два Новака с барјактаром Пимом, и витеже Бориловић Вуче, који први удристе на Турке, - ко умије вама сплести в'јенце? Споменик је вашега јунаштва Гора Црна и њена свобода! Ови стихови свенародног кола из „Вијенца“ Његошевог прво су ми пали напамет када сам сазнао за страшни злочин на Цетињу. Обузела ме нека врста мистичке ужаснутости: онај који је пуцао звао се Вук Бориловић, а
