Čovek koji pije sam

Straže bdiju, revolucionari kuju zavere, ulice su puste. Grad je utonuo u san u jednoličnom ritmu kiše; žitka od nafte, voda zaliva lenjo liže dokove. Neki mornar posrće, svađa se s uličnim feralom, tetura se. U podnožju brda, kao uvek plamti vatra iz rafinerije. Mornar pada ničice u baru. To je čas gradskih brodolomnika i ljubavnika ako im se hoće. Kiša se pojačava. Pada iz daleka; kiša se obara na prozore Grkovog kafea i od nje okna trepere. Sa tavanice leluja