Tin Ujević: Slaboća

Po ovoj magli, ovoj kiši – o pjano srce, ne uzdiši. Ti ljubilo si uzaludu, a sada išteš rodnu grudu. i tvoja čežnja, vapaj roba, traži odnekud pokoj groba. Tu ću skoro da izdahnem, tu ću skoro da usahnem, na našem plavom, plavom valu, na našem bijelom, bijelom žalu; i sve ću naći što sam trebo, pod tvojim svodom, Sveto Nebo, plaveti sunca i vedrine nad zemljom stare domovine.