Rade Drainac: Grad i senka moja pod krovom

NA sivom uglu ulice peva jesenji fenjer Znam po gradovima žive odrodi i vuci Do moje mansarde, žena koja se prodaje, u proleće, na balkon iznosi cveće Isti pijanac u noć štapom niz trotoar lupa A kad se probudim vitki dimnjak ciglane Rumenom senkom u Dunavu se kupa U suterenu kuće zadavili su jednu babu Fantom njene pogane duše naporedo sa mnom uz stepenice se penje U mesto slavuja aprilom slušam krastavu žabu Pod pločama toplim Belo je i veliko to nebo na tavanu