Мистична „побегуља“ Требишњица више није иста, али у њој уживају и Требињци и њихови гости
РТС 02.09.2022
Град у којем су столовала три српска краља, који је неисцрпна инспирација уметника, коме се Дучић, коначно, по смрти вратио – има и своју реку, јединствену и лепу. Требиње и Требишњица, своју причу причају још од настанка града у 12. веку.
Дуго је Требишњица важила за најдужу природну понорницу Европе, губила се и извирала из херцеговачког крша, па чак, површински и подземно текла у супротним правцима. После великог хидроенергетског захвата, сведена је на ток од хидроцентрале Горица, и даље, кроз Требиње и Попово поље. Али, ни ту није био крај кроћену ове реке. „Јужно од Требиња, значи, тај простор од манастира Тврдош, кроз Попово поље је каналисан, а Требишњица у том хидроенергетском захвату,
