Oskar Davičo: Kritička pohvala oticanju vremena

Iako roditeljska dvojina utraja svaku jedinku na svetu, ja nisam od onih koji će bez roptanja dojiti budući bol, iako se izdaje za sreću utvrđenog i priznatog pedigrea. Mužjači se zato i moj duh, sin vanvremenlja, nepoznate majke samo. Otud mi sitniš sekundi zvecka u džepovima skupa s nedžeparcem probušenim na razne načine; otud se i ne smeškam dvosmisleno pocrneo kao škriljci na ohrapavelom krovu; otud i, pritisnut nevremenima previranja, ne sklanjam rado glavu