“Ne može biti talenat rođen u sreći. Sreća je sama sebi dovoljna, prazna, puna sebe”: Životni intervju Abdulaha Sidrana
Nedeljnik 10.09.2022 | Uroš Jovičić
Fotografija: Đorđe Kojadinović za Nedeljnik Koliko je onda vas lično u toj nekompletiranoj porodičnoj, filmskoj trilogiji? Važno je u ovoj temi reći da sam ja u ovom gradu, ako ga uzmemo do Čengić vile,stanovao baš u svakom kvartu.
Od ministarskog stana, prije nego što je tata završio naGolom otoku, strogi centar grada, do prokletih baraka na Kovačima. Tu sam proveodevet godina i u taj prostor i u to vrijeme ja situiram porijeklo svoje darovitosti. To jeu “Doli Bel” djelimično pokazano. Imali smo u toj baraci jedan WC na kraju barake, adeset porodica u baraci. Regularno je tu bilo pišat kroz prozor noću jer hoćeš ti u poladva, dva ići 30 metara kroz baraku, da bi mokrio. To je bilo u trećem
