Аустралија, наука и животиње: У фосилу праисторијске рибе пронађено најстарије срце

Срце старо 380 милиона година, сачувано је у фосилу праисторијске рибе, открили су истраживачи у Западној Аустралији.

На основу овог открића може се јасно видети еволуција органа за пумпање крви, који имају сви кичмењаци, међу којима и људи.

Срце је припадало риби познатој као Гого, врсти која је данас изумрла.

„Окупили смо се око монитора компјутера и схватили да је то срце и нисмо могли да верујемо!

„Било је невероватно узбудљиво&qуот;, описала је Кејт Трејнџстик, научница и професорка са Универзитета Куртин у Перту, тренутак када је са колегама схватила да су дошли до највећег открића у њиховим животима.

• „Једна рупа за све&qуот;: Решена мистерија пола милијарде година старог бића без ануса
• Откриће које би могло да „врати у живот људе који су умрли пре више сати&qуот;
• Откривена нова врста панде, живела је у Бугарској пре 4,5 милиона година

Код фосила је уобичајено да само кости успевају да се одрже током дугих временских периода, док то није случај са меким ткивима.

Али на овој локацији у Кимберлију, познатој као Гого стена, минерали су сачували и многе унутрашње органе, између осталих јетру, желудац, црева и срце.

„Ово је кључни тренутак у нашој еволуцији.

„У овим фосилима први пут видимо како је тело рано еволуирало&qуот;, објаснила је професорка за ББЦ.

Њен сарадник Џон Лонг са Универзитета Флиндерс у Аделајди сматра да је ово „запањујуће откриће&qуот;.

„До овог тренутка нисмо ништа знали о меким ткивима овако старих животиња&qуот;, рекао је Лонг.

Гого риба је први тип праисторијске врсте - плакодерми - која је имала зубе и вилицу.

Пре појаве ове врсте, рибе су углавном биле дуге до 30 центиметара, али су плакодерми могли да нарасту и до девет метара у дужину.

Плакодерми су били доминантни облик живота на планети 60 милиона година.

Постојали су више од 100 милиона година пре него што су се појавили први диносауруси на Земљи.

Скенирање фосила рибе Гого показало је да је њено срце сложеније него што би могло да се очекује за примитивне рибе.

Структура је слична људском срцу - имало је горњу и доњу комору.

Захваљујући таквој структури, орган је радио ефикасније, због чега се ова животиња из споре рибе развила у брзог предатора.

„На овај начин рибе су добиле на значају и постале прождрљиви предатори&qуот;, појаснио је професор Лонг.

Научници су уочили да је срце било знатно развијеније у односу на срца примитивнијих врста.

Разлог томе је, како кажу, начин на који се врат развијао услед чега се направило место и за развој плућа.

И за Зерину Џонсон из лондонског Природњачког музеја, водећу научницу у истраживању плакодерма и чланицу овог тима, ово истраживање је „изузетно важно откриће&qуот; јер појашњава зашто људско срце данас баш тако како изгледа.

„Можемо да видимо како су изгледала предња и леђна пераја, која су касније еволуирала у оно што су данас наше руке и ноге.

„Многи органи које су плакодерми имали, ми имамо данас - врат, облик и распоред срца, његов положај у телу&qуот;, рекла је Џонсон.

Ово откриће представља важан корак у еволуцији живота на Земљи, каже доктор Мартин Бразо, стручњак за плакодерме на Империјал колеџу у Лондону и независни члан овог истраживачког тима.

„Заиста је узбудљиво видети овај резултат.

„Моје колеге и ја проучавамо рибе које су део наше еволуције - еволуције људи и других животиња које живе на копну и риба које данас живе у мору&qуот;, рекао је он за ББЦ Њуз.

Погледајте како џиновска сејшелска корњача лови и једе птицу

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 09.16.2022)