Australija, nauka i životinje: U fosilu praistorijske ribe pronađeno najstarije srce

Srce staro 380 miliona godina, sačuvano je u fosilu praistorijske ribe, otkrili su istraživači u Zapadnoj Australiji.

Na osnovu ovog otkrića može se jasno videti evolucija organa za pumpanje krvi, koji imaju svi kičmenjaci, među kojima i ljudi.

Srce je pripadalo ribi poznatoj kao Gogo, vrsti koja je danas izumrla.

„Okupili smo se oko monitora kompjutera i shvatili da je to srce i nismo mogli da verujemo!

„Bilo je neverovatno uzbudljivo", opisala je Kejt Trejndžstik, naučnica i profesorka sa Univerziteta Kurtin u Pertu, trenutak kada je sa kolegama shvatila da su došli do najvećeg otkrića u njihovim životima.

• „Jedna rupa za sve": Rešena misterija pola milijarde godina starog bića bez anusa
• Otkriće koje bi moglo da „vrati u život ljude koji su umrli pre više sati"
• Otkrivena nova vrsta pande, živela je u Bugarskoj pre 4,5 miliona godina

Kod fosila je uobičajeno da samo kosti uspevaju da se održe tokom dugih vremenskih perioda, dok to nije slučaj sa mekim tkivima.

Ali na ovoj lokaciji u Kimberliju, poznatoj kao Gogo stena, minerali su sačuvali i mnoge unutrašnje organe, između ostalih jetru, želudac, creva i srce.

„Ovo je ključni trenutak u našoj evoluciji.

„U ovim fosilima prvi put vidimo kako je telo rano evoluiralo", objasnila je profesorka za BBC.

Njen saradnik Džon Long sa Univerziteta Flinders u Adelajdi smatra da je ovo „zapanjujuće otkriće".

„Do ovog trenutka nismo ništa znali o mekim tkivima ovako starih životinja", rekao je Long.

Gogo riba je prvi tip praistorijske vrste - plakodermi - koja je imala zube i vilicu.

Pre pojave ove vrste, ribe su uglavnom bile duge do 30 centimetara, ali su plakodermi mogli da narastu i do devet metara u dužinu.

Plakodermi su bili dominantni oblik života na planeti 60 miliona godina.

Postojali su više od 100 miliona godina pre nego što su se pojavili prvi dinosaurusi na Zemlji.

Skeniranje fosila ribe Gogo pokazalo je da je njeno srce složenije nego što bi moglo da se očekuje za primitivne ribe.

Struktura je slična ljudskom srcu - imalo je gornju i donju komoru.

Zahvaljujući takvoj strukturi, organ je radio efikasnije, zbog čega se ova životinja iz spore ribe razvila u brzog predatora.

„Na ovaj način ribe su dobile na značaju i postale proždrljivi predatori", pojasnio je profesor Long.

Naučnici su uočili da je srce bilo znatno razvijenije u odnosu na srca primitivnijih vrsta.

Razlog tome je, kako kažu, način na koji se vrat razvijao usled čega se napravilo mesto i za razvoj pluća.

I za Zerinu Džonson iz londonskog Prirodnjačkog muzeja, vodeću naučnicu u istraživanju plakoderma i članicu ovog tima, ovo istraživanje je „izuzetno važno otkriće" jer pojašnjava zašto ljudsko srce danas baš tako kako izgleda.

„Možemo da vidimo kako su izgledala prednja i leđna peraja, koja su kasnije evoluirala u ono što su danas naše ruke i noge.

„Mnogi organi koje su plakodermi imali, mi imamo danas - vrat, oblik i raspored srca, njegov položaj u telu", rekla je Džonson.

Ovo otkriće predstavlja važan korak u evoluciji života na Zemlji, kaže doktor Martin Brazo, stručnjak za plakoderme na Imperijal koledžu u Londonu i nezavisni član ovog istraživačkog tima.

„Zaista je uzbudljivo videti ovaj rezultat.

„Moje kolege i ja proučavamo ribe koje su deo naše evolucije - evolucije ljudi i drugih životinja koje žive na kopnu i riba koje danas žive u moru", rekao je on za BBC Njuz.

Pogledajte kako džinovska sejšelska kornjača lovi i jede pticu

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

(BBC News, 09.16.2022)