BBC vesti na srpskom

Kralj Čarls Treći: Kakvi sve izazovi čekaju novog monarha

Novi britanski vladar seda na presto u vreme ekonomske krize i sve manje podrške javnosti monarhiji.

BBC News 19.09.2022  |  Fernando Duarte - BBC Svetski
King Charles greets crowds during a visit to Northern Ireland on 13 September
Getty Images
Čarls Treći je najstarija osoba koja je ikada proglašena kraljem u Velikoj Britaniji.

Malo je primera glatke procedure nasleđivanja vlasti kao što je slučaj u britanskoj monarhiji.

Kralj Čarls Treći zvanično je proglašen novim vladarom Velike Britanije, manje od 48 sati posle smrti kraljice Elizabete Druge.

Stvari, međutim, nisu tako jednostavne kao što izgledaju.

Čarls je seo na presto u teška vremena za Veliku Britaniju i njenu kraljevsku porodicu.

Istoričari koje je intervjuisao BBC veruju da se novi kralj suočava sa „nezabeleženim izazovima" koji će definisati njegovu vladavinu i vladavinu onih koji će ga naslediti.

Od izlaženja na kraj sa uticajem koji energetska kriza ima na zemlju, do suočavanja sa menjanjem percepcije monarhije posle sedamdesetogodišnje vladavine njegove pokojne majke, Čarlsa Trećeg čekaju vremena puna iskušenja.

Evo nekih od glavnih problema koji bi mogli da zahtevaju kraljevu pažnju.

„Prizemnija" monarhija?

Milioni porodica u Velikoj Britaniji suočavaju se sa potencijalnom nestašicom goriva ove zime zbog sve većeg rasta cene energenata do kog je doveo rat u Ukrajini.

Queen Elizabeth II in a golden carriage following her coronation in June 1953
Getty Images
Pojedini stručnjaci veruju da će Čarslovo krunisanje biti manje i znatno skromnije u poređenju sa krunisanjem kraljice Elizabete Druge 1953.

Prema najpesimističnijim procenama, i do 45 miliona ljudi imaće problema da plati račune - što su dve trećine stanovništva zemlje.

Takav scenario najverovatnije će staviti finansije kraljevske porodice pod veću lupu nego inače.

I pre rata počele su da se šire glasine u britanskoj štampi da je tadašnji princ od Velsa spreman da smanji pompu i okolnosti kraljevskih događaja - konkretno vlastitog krunisanja.

List Dejli telegraf spekulisao je 13. septembra da će ovaj događaj odstupiti od raskošnog krunisanja pokojne kraljice iz 1953. godine - što je bila prva ceremonija te vrste koja se prenosila uživo putem televizije.

Citirajući kraljevske izvore, list je naveo da će krunisanje Čarlsa Trećeg, za koje se očekuje da se neće održati pre juna sledeće godine, biti kraće, „manje skupo" i, ključno, multikulturalnije kako bi odslikalo diverzitet britanskog društva.

Čarls je već ranije govorio o sopstvenoj želji da ima „skraćenu monarhiju" - što verovatno znači manje jezgro aktivnih članova kraljevske porodice, sa kraljem i kraljicom suprugom Kamilom, princom Vilijamom i njegovom ženom Ketrin u središtu.

„Vrlo je verovatno da će stvari biti svedene, pogotovo njegovo krunisanje.

„Mora da se vidi da je kraljevska porodica svesna onoga što se dešava u zemlji u ova teška vremena", kaže za BBC kraljevska istoričarka Keli Svab.

Finansije kraljevske porodice složeno su pitanje koje se često nalazi u središtu anti-monarhističkih argumenata.

Uglavnom su to godišnje isplate koju plaćaju poreski obveznici, poznate kao Vladarski grant.

Za 2021-2022, ovaj grant iznosio je 99,8 miliona dolara - što je jednako 1,49 dolara po osobi u Velikoj Britaniji, ali to ne obuhvata pozamašne troškove bezbednosti za članove kraljevske porodice.

Reputacija u padu

An anti-Royal demonstrator protests outside Palace of Westminster, central London, on12 September
Getty Images
U poslednjih 30 godina podrška monarhiji je u padu pokazuje Britanska anketa o društvenim stavovima,

Podrška monarhiji je na najnižim granama u poslednjih više od 30 godina, makar po Britanskoj anketi o društvenim stavovima, koja redovno meri stavove uzorka britanskog stanovništva prema članovima kraljevske porodice.

Poslednje izdanje ove ankete, objavljeno 2021, pokazalo je da svega 55 odsto Britanaca smatra da je „veoma važno" ili „prilično važno" imati monarhiju.

Proteklih decenija, ta podrška varirala je između 60 i 70 odsto.

U maju ove godine, Čarls se našao na trećem mestu na listi najomiljenijih članova kraljevske porodice u narodu, odmah iza kraljice i njegovog starijeg sina princa Vilijama.

Iako su ankete sprovedene posle smrti Elizabete Druge pokazale veću podršku novom kralju, postoje naznake da Čarls Treći mora još mnogo da poradi na kraljevskoj reputaciji.

„Jedan od izazova za kralja Čarlsa Trećeg jeste da monarhiju približi mlađim generacijama", kaže kraljevski istoričar Ričard Ficvilijams.

Ficvilijamsovo mišljenje podržava Britanska anketa o društvenim stavovima, koja pokazuje da je 2021. samo 14 odsto ljudi starosti između 18 i 34 godine smatralo „veoma važnim" da Velika Britanija ima monarhiju, dok je procenat onih starijih od 55 godina bio 44 odsto.

A prema anketi JuGova, sprovedenoj za anti-monarhističku grupu Republika u maju ove godine, 27 odsto populacije podržava potpuno ukidanje monarhije - što je značajan porast u odnosu na 15 odsto koji su bili norma veći deo prošlog veka.

Značajno veće nezadovoljstvo zabeleženo je među mlađom generacijom.

Keli Svab takođe ističe da se „mnogo toga promenilo od 1952." (godine kada je Elizabeta Druga postala kraljica).

Ona konkretno misli na sporadične anti-monarhističke proteste održane proteklih nekoliko dana.

„Ovih dana je poštovanje prema monarhiji manje, a mnogo je više kritika na račun kraljevske porodice.

„To je nešto što kralj Čarls ne sme smetnuti sa uma", kaže ona.

„Nikad se ne žali, nikad ne objašnjavaj"

King Charles during his proclamation ceremony on 10 September 2022
Getty Images
Kralj Čarls Treći je šef britanske države, ali su njegove uglavnom simbolične i ceremonijalne

Kralj Čarls Treći je šef britanske države.

Ali prema britanskom modelu ustavne monarhije, moći vladara uglavnom su simbolične i ceremonijalne.

Stoga se od članova kraljevske porodice očekuje da ostanu neutralni.

Rezervisanost pokojne kraljice mnogi su doživeli kao posledicu njenog verovanja u maksimu „nikad se ne žali, nikad ne objašnjavaj".

Uprkos tome, Čarls je u prošlosti imao običaj da se oglašava po raznim pitanjima koja su mu važna.

Godine 2015. obelodanjeno je da je pisao na desetine pisama ministrima u vladi izražavajući zabrinutost zbog raznih pitanja, od finansija do oružanih snaga i biljne medicine.

Hoće li se njegov stav promeniti?

Vernon Bogdanor, vodeći ustavni ekspert profesor misli da hoće.

„On je od najranijih dana znao da će njegov stil morati da se promeni. Javnost neće želeti monarha koji vodi kampanje", kaže profesor Bogdanor.

Dvanaestog septembra, dok se obraćao članovima parlamenta, novoproglašeni kralj je već pokazao znake promenjenog pristupa.

Pored toga što je priznao da postoje interesi koje više ne sme da sledi, Čarls Treći je izjavio da je Parlament „živi instrument" britanske demokratije.

Komonvelt i kolonijalno nasleđe

Queen Elizabeth II during a visit to Jamaica in 2002
Getty Images
Poslednjih nekoliko godina, međutim, neke zemlje Komonvelta pokrenule su raspravu o vlastitom odnosu prema Britanskoj kruni

Posle smrti njegove majke, kralj Čarls Treći postao je šef Komonvelta, političkog udruženja 56 zemalja, sastavljenog od uglavnom bivših britanskih kolonija.

On je i šef država 14 zemalja pored Velike Britanije - na tom spisku nalaze se još i Australija, Kanada, Jamajka i Novi Zeland.

Poslednjih nekoliko godina, međutim, neke zemlje Komonvelta pokrenule su raspravu o vlastitom odnosu prema Britanskoj kruni.

U sklopu tog procesa, Barbados je krajem 2021. doneo odluku da postane republika, čime je praktično uklonio kraljicu sa mesta šefa države i okončao vekovni britanski uticaj na ostrvo, koje je više od 200 godina bilo čvorište transatlantske trgovine robljem.

Turneja princa Vilijama po Karibima početkom 2022. dovela je do anti-kolonijalnih protesta i poziva na reparaciju za ropstvo, a jamajkanski premijer Endrju Holnes javno je saopštio članu kraljevske porodice da će njegova zemlja „poći dalje sopstvenim putem".

Šon Kaflan, BBC-jev kraljevski dopisnik, smatra da će redefinisanje modernijeg odnosa sa Komonveltom biti „ključni izazov" za kralja Čarlsa.

„Sad kad je postao njihov novi šef, kako njegove posete zemljama Komonvelta mogu da zaobiđu teško nasleđe kolonijalizma i problema kao što su ropstvo?"

Kralj „veteran"

Prince William talking to a child outside Windsor Castle
Getty Images
Očekuje se da će princ Vilijam preuzeti deo tereta kraljevskih zaduženja

Sa 73 godine, Čarls Treći je najstarija osoba koja je ikada proglašena kraljem u Velikoj Britaniji.

Jedno od pitanja vezanih za njegovu svakodnevnu vladavinu jeste koliko će toga sa proširene liste kraljevskih zaduženja moći da preuzme na sebe.

Mnogo se spekuliše o tome kako će njegov sin i prestolonaslednik princ Vilijam preuzeti deo tereta kraljevskih zaduženja, naročito putovanja u inostranstvo.

Kraljica Elizabeta Druga je sama prestala da putuje u inostranstvo u osamdesetim.

„Čarls je star kralj. On neće moći da radi sve.

„Očekujem da ćemo zbog toga mnogo više viđati princa Vilijama", kaže istoričarka Keli Svab.

Postavljeni su visoki standardi

King Edward VII
Getty Images
Edvard Sedmi došao je na presto u sličnim okolnostima, navode istorilari

Kao što se da videti po izlivima ožalošćenosti širom zemlje posle njene smrti, Elizabeta Druga bila je izuzetno popularna monarhinja.

To je samo po sebi izazov za novog kralja - ali on nije nepremostiv, prema kraljevskoj istoričarki Evalin Bruton.

Ona pominje okolnosti pod kojima je Edvard Sedmi nasledio krunu 1901, posle smrti kraljice Viktorije, još jednog voljenog monarha.

„Ima zanimljivih paralela između trenutka u kome smo sada i kraja Viktorijanske ere.

„I Edvard Sedmi i Čarls Treći preuzeli su presto u periodima promena u društvu u Velikoj Britaniji i nijedan nije bio toliko popularan kao njihove majke", kaže Bruton.

Edvard Sedmi je vladao svega sedam godina (1901-1910) ali je ostao u dragoj uspomeni kao kralj koji je učestvovao u diplomatskim naporima koji su postavili kamen temeljac za slavni „Srdačni sporazum", revolucionarni niz dogovora između Velike Britanije i Francuske potpisan 1904.

„Edvard Sedmi je na kraju prošao izuzetno dobro i nema ničeg što bi sugerisalo da Čarls neće ostati upamćen kao takođe važan kralj.

„Imao je kraljicu Elizabetu Drugu kao sjajnog uzora i imao je vremena da se pripremi za ovaj zadatak", smatra Bruton.


Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

(BBC News, 09.19.2022)

BBC News

Povezane vesti »

Ključne reči

Najnovije vesti »