Ове: птице се хране лешинама, а сељаци их обожавају – ево зашто
Блиц 19.09.2022
Иако сваки животињски отпад може да буде искоришћен у даљој производњи на пољопривредном газдинству или у индустрији, у Србији то није случај. То показују процене према којима се од око 300.000 тона животињског отпада који настане годишње преради само 20 одсто. Прецизне евиденције о количинама угинулих животиња и других животињских остатака нема, као што се не зна ни где они заврше.
Управо та чињеница забрињава јер је реч о инфективном материјалу који представља опасност за ширење болести животиња које се преносе на човека, попут беснила, салмонеле, антракса, птичјег грипа. Стручњаци тврде да таква ситуација мора да се промени тим пре што се значајан део овог отпада сврстава у категорију опасног који због незаконитог одлагања постаје значајна претња за здравље људи, животиња и животне средине. Постоје индиције да се чак и за отпад
