Rusija i Ukrajina: Da li su skorašnji uspesi ukrajinske vojske prekretnica rata sa Rusijom

Brza ukrajinska ofanziva u Harkovskoj oblasti pomerila je liniju fronta duboko nazad na istok, ali da li je sukob stigao do prekretnice?

Do sada su postojale dve faze.

Prva je bila ruski pokušaj da se zauzmu veliki ukrajinski gradovi kao što su Kijev i Harkov, i da se okupira teritorija na jugu.

Druga je bila povlačenje Rusije iz Kijeva i njeno sporo napredovanje, podržano razornom teškom artiljerijom, u Donjecku i Lugansku.

Da li je ovo početak treće faze?

• Ukrajinska kontraofanziva: Hoće li biti političkih posledica po Putina
• Masovne grobnice pronađene u šumama oko oslobođenog Izjuma, tvrde Ukrajinci
• Krici, bol i užas: Svedočenja o ruskim mučenjima u oslobođenim delovima Ukrajine

Rusija je mesecima napadala, a Ukrajina uzvraćala.

Sada vidimo da ukrajinska vojska deluje, a Rusi reaguju.

Krajem avgusta, Ukrajina je pošla u ofanzivu u Hersonu, a potom i u Harkovu, a Rusi su imali poteškoća da se odbrane.

Da li su se uloge zamenile?

Vojni stručnjaci imaju različita mišljenja do koje mere može da se govori o tome da se situacija preokrenula.

Izraelski analitičar David Gendelman rekao je za BBC da Ukrajina vodi inicijativu od kraja avgusta, kad su se borbe intenzivirale oko Hersona.

Ali Matje Boleg, viši naučni saradnik ruskog i evroazijskog programa u Čatam hausu, mnogo je oprezniji u procenama.

„Prerano je reći sa sigurnošću da li je ukrajinski napad ili kontranapad preuzeo stratešku inicijativu ili će on stagnirati ili se čak zaustaviti", izjavio je on za BBC.

„Potrebne su nam čitave nedelje da sakupimo dovoljno podataka kako bismo procenili koliko daleko Ukrajina može da ide, kao i stepen otpora ruske strane."

Da li su Rusi bili zatečeni?

Ima mnogo pitanja bez odgovora o napadu u Harkovskoj oblasti - jedno od njih je svakako kako ga je Ukrajina uopšte održala u tajnosti.

Bile su potrebne nedelje planiranja, što je podrazumevalo veliki broj ljudi, mnogo njih je moralo da zna za njega i operativna bezbednost je sigurno bila problematična.

Malo je verovatno da ruska obaveštajna služba nije načula za plan, a opet su ruske trupe na kraju delovale zatečeno.

„Od kraja avgusta bilo je javno dostupnih izveštaja o gomilanju trupa u oblasti Balaklije.

„Da li ih je ruska obaveštajna služba pogrešno protumačila ili su komandanti bili neodlučni? Sve što znamo je da ruska odbrana u toj oblasti nije bila pripremljena", kaže Gendelman.

Prema Bolegu, Kijev je pametno upotrebio borbe u Hersonu da skrene pažnju Moskve na jug.

I niko se nije trudio da sakrije pripreme zato što Rusija nije imala vojne resurse da zadrži predstojeći napad.

„Nije obaveštajna služba omanula - Rusija prosto nema dovoljno vojnika ili baza da bi održavala tri fronta.

„Ne možete da se borite u Donbasu, Harkovu i na jugu: to je prosto nemoguće", kaže on.

Ruski manjak ljudstva koje bi se borio odavno predstavlja problem i oni daju sve od sebe da popune rupe u vlastitim redovima - čak regrutujući vojnike po zatvorima.

Gendelman ističe koliko je uska prva linija fronta:

„U nekim delovima nema pojačanja iza prve tanke linije vojnika. I tako, jednom kad se probijete, možete da produžite dalje čak i dve desetine kilometara maltene ne nailazeći na otpor", kaže on.

„Ukrajinska vojska je pronašla slabu tačku, skoncentrisala snage i probila se."

Jednom kad se to desilo, ruska reakcija bila je slaba.

Gendelman kaže da su komandni sistem ruske vojske i reakcija vojnika bili usporeni.

Pomoć iz inostranstva

Planiranje jedne tako masovne operacije podrazumeva složenu logistiku.

Morate stalno da pomerate snabdevanje municijom, snabdevanje gorivom, snabdevanje hranom za trupe, poljske bolnice i mehaničarske radionice.

Morate da izgradite linije snabdevanja tako da sve teče glatko.

Sama operacija i način na koji se aktiviraju borbene jedinice mora pažljivo da se isplanira.

A za Ukrajinu to sve mora da se usaglasi sa snabdevanjem vojne mehanizacije iz inostranstva.

Ukrajina dobija stranu vojnu pomoć još od vremena pre izbijanja rata i to je u velikoj meri određivalo njenu taktiku.

Kad su počeli da pristižu raketni bacači HIMARS i satelitski navođene rakete GLMRS, Ukrajinci su počeli da pucaju na skladišta municije iza ruskih borbenih linija.

Kad su dobili anti-radarske rakete HARM, ukrajinsko vazduhoplovstvo počelo je da gađa ruske radare.

Oprema za napade počela je da se pojavljuje u pošiljkama u avgustu.

Kijev se pripremao za ovu ofanzivu zajedno sa saveznicima.

Njujork Tajms je 13. septembra objavio članak o tome kako se ukrajinska vojska priprema da vrati Izjum.

Prema tom članku, tokom priprema ukrajinski komandati su vodili česte rasprave sa britanskim vojnim zvaničnicima, a američki ataše za odbranu u Kijevu počeo je da se sastaje svakodnevno sa najvišim ukrajinskim oficirima.

Vojne vežbe u pripremama za napad, kojima su prisustvovali predstavnici iz Pentagona, isprva su sugerisale da bi se napad završio neuspehom.

Ali posle nekoliko „ratnih igara" na mapi u generalštabu, izabran je određeni broj meta koje su uvrštene u konačni plan.

Prema Njujork Tajmsu, dok su analizirani američki obaveštajni podaci u generalštabu javila se ideja o dva napada: jedan na Herson i drugi u Harkovskoj oblasti.

Koji je sledeći korak za ukrajinsku vojsku?

Ukrajinske trupe ponovo su zauzele teritoriju oko Harkova i Izjuma, i potisnule ruske trupe na istok sa druge strane reke Oskol.

Na severu, Rusi su se povukli sve do granice.

Ukrajina nije javno saopštila ciljeve napada tako da ostaje nejasno da li su se zaustavili tamo gde su i nameravali, da li su ih ruske snage zaustavile ili je prvobitni nalet izgubio zamajac.

Rat se nastavlja i obe strane prave planove i pripremaju se za akciju.

Gendleman kaže da Ukrajina definitivno ima ljudstvo i rezerve za novi napad.

„Još jedan napad u bliskoj budućnosti doneo bi još uspeha, pre nego što neprijatelj dobije vremena da izgradi nove linije odbrane ili stane na noge, i pre nego što jesenje kiše i blato uspore dalje napredovanje", kaže on.

Ali postoje rizici: vojnici bi mogli da budu iscrpljeni i da im je preko potreban odmor.

On kaže da je teško pogoditi šta će Ukrajina uraditi sledeće.

Možda će vam i ova priča biti zanimljiva:

Boleg kaže da je moguće da će Ukrajina nastaviti napad u Lugansku, ali bi preterano razvučene linije komunikacije mogle da ih uspore u sukobima sa ruskim snagama, koje bi onda mogle da otpočnu kontranapad.

„Sve zavisi od toga da li će se Rusi pregrupisati i uzvratiti ili se povući na ranije položaje", kaže on.

„U ovom trenutku, ne znamo."

Šta će Rusija uraditi?

Rusko ministarstvo odbrane tvrdi da će se ruske snage pregrupisati, ali gotovo da nema nikakvih informacija o tome kako ili kada će se to desiti.

To postavlja mnoga pitanja, smatra Boleg.

„Kada će se oni pregrupisati?", pita se on.

„Da li imaju snage da to učine? I šta će to biti - napad ili njihov vlastiti kontranapad?"

Kako kaže Boleg, važno je „za obe strane da zauzmu najbolje moguće položaje kad stignu prvi snegovi i mraz."

Takav dolazak zime mogao bi da se očekuje u novembru, ali moglo bi jako da zahladni dobrano pre toga.

To će pokrete učiniti problematičnijim - utvrđeni logor olakšava vojnicima da jedu, spavaju i utople se.

Hoće li sukob eskalirati?

Ruski napadi u nedelju uveče ostavili su Harkov, Donjecku oblast i delove oblasti Zaporožja, Dnjepra i Sumija bez struje.

Harkovska elektrana 5, koja snabdeva strujom i grejanjem veći deo oblasti, bila je oštećena.

Pro-ukrajinske društvene mreže bile su prepune besa što Rusija gađa vitalna postrojenja za snabdevanje.

Poruke na pro-ruskim mrežama pozivale su na bombardovanje čitave Ukrajine kako bi se zemlja naterala na kapitulaciju, dok su drugi izražavali sumnju da bi to ubedilo Ukrajince.

Gendelman sugeriše da je napad na elektranu bio refleksna reakcija na ukrajinske uspehe i, uprkos ovome i drugim raketnim napadima (uključujući jedan koji je pogodio branu), do sada nije bilo masovnih napada na civilnu infrastrukturu.

Zapadne vlade nastavljaju da budu oprezne što se tiče slanja oružja Ukrajini.

Ukrajina još uvek nije dobila taktičke raketne sisteme MGM-140 ATCMS sa dometom do 300 kilometara ili zapadne tenkove.

Možda Rusija i Zapad pokušavaju da ograniče rat na određene okvire, ali ako Moskva bude počela sistematski da bombarduje civilnu infrastrukturu koja život znači, biće sve teže zauzdati sukob.

Pogledajte i ovu priču:

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

(BBC News, 09.20.2022)