Ne moraš biti vuk

Vesna je stajala u Lejlinoj dnevnoj sobi, prekriženih ruku. Cijela soba je mirisala na zagorjelu hranu, cigarete i grožđe užeglo u zdjeli na stolu. Stolu ulegnom, razbijenom na pola, ali stolu koji je još uvijek stajao na četiri debele noge, i na kojem je, osim zdjele užegloga grožđa, stajala, nakrivo, i ispijena šolja kafe. - Zašto si razbila sto? - Nisam ga razbila. Roki je skočio, i sto je ulegao. - Roki? Roki, maltezer, je razbio sto? - Ne moraš biti vuk da