Италија и избори: Десничарска коалиција надомак историјске победе, Европа отворила четворо очију

Први пут од Другог светског рата и слома фашистичког режима Бенита Мусолинија, Италија је на путу да добије крајње десну коалициону владу, а уједно и прву жену на месту премијера.

Партија Браћа Италије(Фрателли д'Италиа) на чијем је челу Ђорђа Мелони, однела је победу на изборима у Италији и очекује се да ће формирати прву крајње десну владу у последњих скоро осам деценија.

Избори у Италији су са пажњом праћени широм Европе, а из Брисела је поручено да се надају конструктивном односу са новом владом у Риму.

После саопштавања прелиминарних резултата избора на којима је право гласа имало скоро 51 милион Италијана, Мелони је рекла да ће њена странка Браћа Италије „владати за све&qуот; и да неће изневерити поверење људи.

„Исписали смо историју. Италијани су послали јасну поруку у корист десничарске владе коју предводе Браћа Италије. Спремни смо да подигнемо Италију&qуот;, рекла је она новинарима у Риму.

Избори су уследили после пада широке коалиционе владе Марија Драгија средином јула.

• Ко се бори за власт на изборима у Италији
• Ђорђа Мелони: Ко је ултрадесничарска лидерка која се спрема да завлада Италијом
• Путина су „гурнули&qуот; у рат са Украјином, каже Берлускони

На основу прелиминарних резултата, предвиђа се да ће странка Ђорђе Мелони освојити око 26 одсто гласова, а најближи ривал Демократска партија Енрика Лете са левог центра око 19 одсто.

Десничарски савез у којем су, осим странке Ђорђе Мелони, и Лига Матеа Салвинија, као и Напред Италија (Форза Италиа) бившег премијера Силвија Берлусконија, сада изгледа да има контролу над оба дома италијанског парламента - Сенатом и Посланичким домом - са предвиђених 42,2 одсто.

Према прелиминарним резултатима, Салвинијева Лига је освојила близу девет одсто гласова, а Берлусконијева Напред Италија осам одсто.

Међутим, упркос пројектованој победи Браће Италије и десничарске коалиције, италијански систем је такав да је одлука о томе ко ће постати премијер на председнику Серђију Матарелију, независној личности коју бира парламент.

Матарела би тек крајем октобра требало да започне разговоре са странкама.

За Ђорђу Мелони ово је сензационалан резултат, али да би владала Италијом потребна јој је подршка њена два савезника са десне стране.

Једно од великих изненађења је лош резултат странке Лиге Матеа Салвинија, која је, према последњим резултатима, добила само девет одсто гласова.

За Салвинија, бившег министра полиције, ово је драматичан преокрет у односу на пре само три године када је Лига освојила више од 34 одсто гласова на европским изборима.

Процењује се да му је управо Мелони узела бираче.

Излазност је била драматично ниска - 63,82 одсто до затварања биралишта - саопштило је италијанско министарство унутрашњих послова, скоро 10 одсто мање у односу на 2018.

Одзив је био посебно низак у јужним регионима, међу којима и у Сицилији.

Према новом изборном систему, парламент је смањен за трећину места, тако да ће сада бити 400 посланика у Дому посланика, уместо досадашњих и до 630, и 200 сенатора уместо пређашњих 315.

Испоставила се као тачном процена аналитичара да такав систем и мањи број посланичких места може да значи да ће коалиција која освоји 40 одсто гласова контролисати и 60 одсто парламента.

Излазна анкета италијанске телевизије РАИ сугерише да ће три странке десничарске коалиције имати 227-257 места од 400 у Представничком дому и између 111-131 места од укупно 200 у Сенату.

Салвини је рекао да десница има јасну предност у оба дома.

Према истој анкети, коалиција предвођена странком Ђорђе Мелони биће доминантна у оба дома - левом центру се предвиђа само 78-98 места у Представничком дому и 33-53 места у Сенату.

С обзиром на победу крајње деснице, то може да значи да ће се следећи председник бирати по новим правилима које предлажу - директним гласањем.

Победници на изборима наслеђују земљу у привредној кризи, са огромним дугом, израженом економском неједнакошћу у друштву и са нејасним изгледима за обнављање животног стандарда све старијег становништва, суоченог са рекордном инфлацијом и претњом енергетске блокаде Русије у сусрет зими.

Иако је Мелони ублажила имиџ који је прати и не воли да је повезују са италијанском фашистичком прошлошћу, она предводи странку укорењену у послератном покрету који је израстао из фашистичке странке диктатора Бенита Мусолинија.

Италија је један од оснивача Европске уније и чланица НАТО-а, а реторика Мелони о ЕУ ставља је раме уз раме са мађарским националистичким лидером Виктором Орбаном који често критикује Брисел, поготово због санкција Русији уведених после инвазије на Украјину.

Њени савезници имају другачије погледе у вези са европском политиком према Русији.

Берлускони (85) је прошле недеље изјавио да је руски председник Владимир Путин гурнут у инвазију на Украјину, док је Салвини, бивши италијански министар полиције, довео у питање санкције Запада Москви.

Ђорђа Мелони подржава санкције Запада Русији и ублажила је реторику против Европе.

Али и даље се води слоганом Мусолинијевих фашиста: „Бог, отаџбина и породица&qуот;.

Говорила је против „ЛГБТ лобија&qуот; и позвала на поморску блокаду Либије како би се зауставиле миграције.

Италијанска привреда била је у расту после пандемије ковида-19, али онда је енергетска криза, изазвана пре свега руском инвазијом на Украјину, повисила цена у небеса.

Док се политичари ових дана свађају око Русије и Европе, Италијане највише брине како ће платити рачуне.

Последњих годину и по дана Италију је водила влада јединства под Маријом Драгијем, нашироко поштованим бившим директором Европске централне банке. Ђорђа Мелони је једна од ретких лидера партије који су одбили да учествују у власти.

Главни задатак Драгијеве владе био је да изгура реформе договорене као део пакета грантова и позајмица Европске уније у вредности од 200 милијарди евра.

Влада је пала у јулу и Мелони сада тражи да се те реформе ревидирају у светлу нове енергетске кризе.

Говорила је и о потреби за већим напорима како би се „бранили&qуот; национални интереси Италије у ЕУ.

Раније ове године изнела је приоритете у бурном говору на конгресу крајње десничарске странке Вокс у Шпанији: „Да природној породици, не ЛГБТ лобију, да сексуалном идентитету, не родној идеологији... не исламистичком насиљу, да обезбеђивању граница, не масовној миграцији... не великим међународним финансијама... не бриселским бирократама!&qуот;.

Партије левице и центра нису успеле да заједнички одговоре на коалицију деснице.

Странка левог центра Енрика Лета и покрет Пет звездица Ђузепеа Контеа, који је на путу да освоји треће место на изборима са око 15 одсто гласова, понудили су бирачима сличне политике, али они међусобно нису нашли заједнички језик.

Лета (56), био је премијер 10 месеци током 2013-14. Био је у коалицију са странком Напред Италија Силвија Берлусконија, да би га срушио ривал из редова његове странке - Матео Ренци.

Лета је био велики присталица широке коалиционе владе технократе Марија Драгија која се распала током лета.

Изгледа да је главни циљ лидера левог центра осујећен: да се заустави тврда десница да преузме власт у Италији.

Ко је Ђорђа Мелони?

Мелони (45) је одрасла у радничком насељу Гарбатела и подигла ју је мајка након што их је отац напустио.

Као тинејџерка, придружила се омладинском крилу италијанског неофашистичког покрета, који су после рата формирале присталице покојног диктатора Бенита Мусолинија.

У књизи „Ја сам Ђорђа&qуот; из 2021. године, она наглашава да није фашиста, али се поистовећује са Мусолинијевим наследницима, наводећи: „Преузела сам штафету 70 година дуге историје&qуот;.

Прихватајући контроверзни стари мото, „Бог, отаџбина и породица&qуот;, водила је кампању против ЛГБТ права, жели поморску блокаду Либије и више пута је говорила против муслиманских миграната.

Мелони је основала странку Браћа Италије 2012. године, четири године након што је постала најмлађи италијански министар у некој италијанској влади, када је премијер био Силвио Берлускони 2008. године.

Њена странка је добила нешто више од четири одсто гласова на општим изборима пре четири године, а сада је добила више од 26 процената.

За разлику од десничарских савезника, она се не бави руским председником Владимиром Путином и подржава Украјину и НАТО, иако су многи гласачи на десници млаки према санкцијама западних земаља према Русији.

Поред смањења пореза, њена алијанса жели да поново покрене преговоре са ЕУ о плану опоравка од вируса корона и да председник Италије буде изабран народним гласањем.

Како је реаговала Европа - Европска комисија се нада конструктивном односу

Европска комисија каже да се нада „конструктивном&qуот; односу са новом владом Ђорђе Мелони, упркос ранијем сукобу у јавности.

Матео Салвини, шеф крајње десничарске Лиге и део десничарског савеза који ће вероватно формирати нову владу, оптужио је председницу Европске комисије Урсулу фон дер Лајен за „срамну ароганцију&qуот; због коментара које је дала уочи избора.

Фон дер Лајен је рекла да би била вољна да ради са демократски изабраном владом, али је упозорила Италију на последице ако се удаљи од демократских принципа.

„Ако ствари крену у тешком правцу, а притом мислим на Мађарску и Пољску, ми имамо алате&qуот;, рекла је она, помињући повлачење средстава тим земљама из фондова ЕУ.

Али портпарол ЕУ Ерик Мамер рекао је на конференцији за новинаре да комисија - извршни огранак ЕУ - ради по принципу „са владама које проистичу из избора&qуот;.

„У овом случају није ништа другачије. Наравно, надамо се да ћемо имати конструктивну сарадњу са новим италијанским властима&qуот;, додао је он.

Странци Ђорђе Мелони стижу честитке од европских партија сличног програмског опредељења.

„Више него икад раније, потребни су нам пријатељи који деле заједничку визију и приступ европским изазовима&qуот;, изјавио је дугогодишњи политички директор мађарског премијера Балаж Орбан.

Жордан Бардела из крајње десничарског Националног скупа Француске рекао је да су италијански бирачи понизили шефицу Европске комисије Урсулу фон дер Лајен.

Пољска је била једна од првих која је поздравила избор владе крајње деснице у Италији.

Али док је пољски премијер Матеуш Моравјецки честитао Ђорђи Мелони на њеној „великој победи&qуот;, реаговање из Француске и Шпаније су мање ентузијастична.

Француска премијерка Елизабет Борн рекла је да ће Европска унија помно пратити поштовање људских права и вредности као што је омогућавање женама право на абортус.

Шпански министар спољних послова Хозе Мануел Албарес рекао је да ће се резултат завршити „катастрофом&qуот;.

„Ово су неизвесна времена и таквим тренуцима популистички покрети увек расту, али се увек завршава на исти начин - катастрофом јер нуде једноставне краткорочне одговоре на проблеме који су веома сложени&qуот;, рекао је он новинарима на брифингу.

Међутим, професор Ђанлука Пасарели са римског универзитета Сапијенца каже за ББЦ да не мисли да ће Мелони почети да љуља европске темеље, већ да ће се усредсредити на унутрашња питања.

„Мислим да ћемо видети више ограничења у погледу грађанских права и политике према ЛГБТ и имигрантима&qуот;, каже он.

Салвинију се сада може испунити нада о повратку у министарство унутрашњих послова како би зауставио мигрантске бродове који прелазе из Либије.

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 09.26.2022)