Фудбал и људска права: Не чине само голови шампиона - Рикардо Кварежма, португалски ас и борац за права Рома

Мобилни телефон је био луксуз какав млади Рикардо Кварежма себи није могао да приушти.

Маја 2000. године, он је био у Израелу са португалском кадестком репрезентацијом.

Није се осећао добро и очајнички је покушавао да ступи контакт са мајком која је била у Лисабону.

Опхрван грозницом, само једна мисао му се вртела у глави - како да се што пре врати кући.

Уместо тога, Кварежму су наговорили да остане и без обзира на стање у којем се налазио, он је заиграо у финалу првенства света за играче испод 16 година.

Дао је оба гола у победи Португалије над Чешком од 2:1 после продужетака и подигао победнички пехар.

Та два гола су му заувек променила живот.

• „Спасила сам једног од најбољих фудбалских голмана на свету&qуот;
• Ривалдо - сањао је тако мало, а постао фудбалско божанство
• Зашто је контроверзно Светско првенство у фудбалу у Катару

Меч је са трибина у Тел Авиву гледао румунски менаџер Ласло Болоњи, који ће годину дана касније преузети Спортинг из Лисабона.

Један од његових првих потеза је био да Кварежму уведе у сениорски тим.

До краја сезоне 2001/02, Спортинг је постао шампион, а Кварежма је био изненађујућа звезда првенства које је утабало његов пут ка светлој будућности - прелазак у Барселону, а потом и у Интер Милан и Челзи на позајмицу.

Током тријумфалног похода на Европском првенству 2016, имао је учинак на сваком мечу.

Дао је победнички гол против Хрватске у осмини финала и погодио из пенала против Пољске у четвртфиналу.

Имао је 32 године када је Португалу помогао да освоји прву велику титулу и то је представљало врхунац његове каријере.

Ван терена, његов учинак је био још већи.

Тог лета, по први пут у каријери, једног играча ромског порекла подржала је цела земља.

Многи су се тада упитали да ли је то била прекретница.

„Да ли фудбалски херој може да заустави 500 година расизма?&qуот; чуло се на Ренесенси, једној од најслушанијих португалских радио станица.

И тако су Кварежму и његове корене прихватили навијачи, па је и национални дневник Диарио де Нотисијас објавио чланак у којем је било написано да је „наш Циганин бољи од њиховог&qуот;.

Мислило се на нападача француске репрезентације Андреа-Пјера Жињака, још једног фудбалера ромског порекла.

Ипак, после турнира се расположење поново променило.

„Наравно, били смо поносни што се члан наше заједнице показао у најбољем светлу, али у исто време смо имали и помешана осећања која није лако објаснити&qуот;, каже Витор Маркеш, оснивач и тренутни потпредседник Уније португалских Рома.

„На жалост, наша заједница је и даље веома дискриминисана у Португалији.

„Гледали смо како цела земља овацијама поздравља Рикарда и узвикује његово име, али већ следећег тренутка исти ти људи би нам се обраћали као да смо сви ми криминалци када би неко од наших сународника урадио нешто лоше&qуот;.

„Другим речима, нисмо сви ми талентовани као Рикардо, али ако само један од нас почини неки злочин, истог тренутка смо сви ми део истог коша и сматрамо се групом криминалаца.

„Шокирам се сваки пут када чујем тако нешто&qуот;.

„Португалија себе не сматра расистичком земљом, али очигледне су ситуације у којима је јасно да расизам и даље опстаје у нашој земљи&qуот;.

И сам Кварежма је морао да се избори са тим.

„Никада нисам пушио, нисам пио, никада нисам експериментисао са дрогама, нити сам то пожелео.

„Али свеједно, ја сам Ром, и имам репутацију да сам свашта у фудбалу&qуот;, рекао је он у интервјуу за СИЦ, јуна 2016.

• Карим Бензема: Од концерта звиждука до најбољег нападача на свету
• Зајде Баџа, деценијама скривено светилиште нишких Рома
• Шта је била „Ментална соба“ италијанског фудбалског клуба Милан и како је допринела слави

Роми су етничка мањина која се најдуже задржала у Португалији, па ипак, на неки начин, они се у сопственој земљи осећају као странци.

У истраживању које је 2016. спровела Агенција за основна права Европске Уније, каже се да је 71 одсто припадника заједнице искусило дискриминацију у претходних пет година и то је највиши проценат у девет земаља обухваћених истраживањем.

Председник Марсело Ребело де Соуса је 2018. признао да је протугалска стратегија интеграције Рома пропала.

Ромофобија остаје укорењена дубоко у друштву, а недавно је постала и извор политичких поена међу све популарнијом крајњом десницом.

„Имамо личне карте, али све чешће чујемо како нам људи говоре: 'Вратите се у вашу земљу'.

„То мора да је нека ромска земља, јер ја не знам где се она налази&qуот;, рекао је ромски активиста Пименио Фереира португалском јавном сервису РТП-у.

Осећај да нису пожељни је део свакодневнице за португалске Роме.

Истраживање које је спровела Фондација Гулбенкијан 2021, открило је да многи Роме не сматрају за пожељне комшије и да их пореде са алкохоличарима и наркоманима.

„Није неуобичајено да поједине продавнице, ресторани, па чак и апотеке посежу за расизмом у циљу одбијања да услуже Роме.

„Они на улазе њихових радњи стављају керамичке жабе јер је ова животиња симбол за несрећу и зло, нарочито код старијих Рома.

Један од највећих супермаркета у Португалији, Минипреко, морао је да због овога упути и јавно извињење 2019.

„Ми живимо у убеђењу да смо толерантна нација, али то је веома опасан концепт&qуот;, каже Маркеш.

„Требало би да прихватимо друге културе, а не да их толеришемо. Уколико не променимо овакав менталитет, никада нећемо бити једнаки&qуот;.

„Имали смо револуцију (25. април) којом је окончана 50-годишња диктатура и дошли до слободе за Португалију 1974, али иако је већина грађана од тога имала корист, ми смо остали заборављени&qуот;.

„Оног дана када будемо добили исте услове за образовање и запослење као и сви други, моћи ћемо да кажемо да смо Португалци као и сви остали Португалци, али тај дан још није свануо&qуот;.

Према извештају Европског комитета за друштвена права Савета Европе, прошле године је закључено да Португалија наставља да крши право о достојном становању Рома који имају пребивалиште у земљи.

Најсликовитији пример за ово без сумње долази из села Торе де Монкорво са севера земље, где су читаве породице уклоњене из својих шатора 2007. и смештене у напуштени затворски комплекс, првобитно на свега шест месеци.

На стално решење су чекали више од 10 година.

Деца су морала да одрастају у затворским ћелијама.

• Јохан Кројф и магија тоталног фудбала
• Танго Аргентино: Невероватни живот Ел Пибеа - дечака којем је једно срце било мало
• Доктор у копачкама: Невероватна прича Сократеса, фудбалера бујне косе и чврстих ставова

Према извештају Високог комесаријата за миграције, 2017. је било 37.000 португалских Рома, али овај број је под знаком питања јер многи сматрају да их заправо има три пута више.

Последњих година, они су под константним нападима Андреа Вентуре, вође десничарске и популистичке партије Ћега (Доста) која данас представља трећу политичку снагу у португалској скупштини, нако освојених 12 мандата током јануарских парламентарних избора.

Некадашњи телевизијски стручњак за фудбалска питања, Вентура оптужује Роме да злоупотребљавају социјалне бенефиције, па је чак и предложио њихово укидање почетком пандемије и ковид кризе, јер „они ретко поштују правила&qуот;.

Јавно му се супротставио Кварежма који је рекао да његов „расистички популизам супротставља људе у име амбиције за влашћу, иако је историја већ показала да је таква политика погубна за човечанство&qуот;.

На Фејсбуку је додао:

„Учествовао сам у неколико кампања које су биле усмерене против расизма, не зато што оне изгледају добро, већ зато што верујем да смо сви исти и да сви заслужујемо иста права у својим животима&qуот;.

„Отворите очи, популисти увек кажу да је једноставно дати гол, али у стварности за сваки гол је потребно много тактике и технике&qуот;.

Кварежма, који данас има 38 година, нема клуб још од када је овог лета отишао из Виторије из Гимареша.

Али и даље је популарна фудбалска икона, а сву моћ и даље користи не би ли пружио подршку ромској заједници.

Недавно је подржао први женски фудбалски тим у земљи састављен од ромских девојчица и прославио успех Ниниња Ваз Мала, певача који је наступима узбуркао страсти.

„Прошле ноћи Роми су напунили Колисеј (највећа концертна дворана у Португалији)! Поносан сам на достигнућа која Роми праве у нашем друштву.

„Само напорним радом можемо да победимо нетрпељивост&qуот;, написао је он на Инстаграму.

Он инсистира на томе да је добио доста понуда за наставак каријере и да још увек није спреман да оде у пензију.

Кварежма и његов утицајан глас остају и даље активни у португалском фудбалу и у наредном периоду.

Кварежма планира да пошто окачи копачке о клин и даље остане у фудбалу као тренер.

А и борба ромског народа у Португалији је још увек далеко од краја.

„За сав прогон који смо доживели и за пустошење наше културе, животног стила и нашег идентитета пре револуције из 1974, заслужујемо извињење&qуот;, каже Маркеш.

„Полиција нас је константно прогањала и стално смо морали да идемо негде другде, јер ни на једном месту нисмо могли да останемо дуже од 24 часа.

„Били смо заједница коју су највише нападали у целој земљи&qуот;.

„Друге земље су се извиниле Ромима, али Португалија није. Могу само да се надам да ће једног дана неко да се позабави стварима кроз које смо морали да пролазимо и кроз које пролазимо и дан данас&qуот;.

Погледајте видео

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 09.26.2022)