Кад кажем Тома, мислиш певач туге и уплакана душа, 31 година од смрти великог боема и песника

То се руке дижу, затварају се очи, грабе се чаше кад са жица крене “Два смо света различита” па ти рука сама иде ка срцу кад загуди “Свирајте ноћас само за њу”, а шака се у песницу стеже на “али ти ми душу узе, еј, проклета жено млада”. О, како су ноћи дуге уз стихове тог песника и коцкара, певача и краља кафане, које је себично сачувао за себе, али несебично оставио у аманет нама, публици. Живе и данас и Данка и Сања, Бранка и Љиљана, 31 годину након његове