Zorica Bajin Đukanović: Silvi i ja

Ne brini Silvija uspevam da čujem kako vežbaš noćno škrgutanje zubima tu u zimskoj tami smešten je slušni aparat za hroničnu gluvoću sveta Van košnice i gnezda između nepodnošljivih tri i četiri pre svitanja prodre zvuk sličan povlačenju noktom po oknu Tad čekić nakovanj i uzengija zbunjeno zavibriraju u Tedovom sećanju koji već dovoljno udaljen može da te sagleda okupanu prijateljskim talasom opraštanja toplijim od njegovih dlanova *Iz knjige PLANETARIJUM,