Избори у БиХ: После приговора опозиције ново бројање гласова за председника Републике Српске, одлучила ЦИК

Централна изборна комисија БиХ одлучила је да се поново изброје сви гласови за председника и потпредседника РС. Милорад Додик, који има поредност над Јеленом Тривић, најавио тужбу против ЦИК-а.

BBC News 10.10.2022

Док је на изборима у Босни и Херцеговини, одржаним у недељу, 2. октобра, познато да ће Председништво БиХ имати нови састав, још траје неизвесност око избора за председника Републике Српске, једног од два ентитета ове бивше југословенске републике.

Најновија одлука Централне изборне комисије БиХ је да ће поново бити избројани гласови за председника и потпредседника РС после размотреног већег броја примедби и приговора, саопштио је председник ЦИК Суад Арнаутовић.

„Имали смо на увид одређене материјалне доказе као што су видео и документи који недвосмислено показују да је процес контаминиран да не онемогућава правовремено утврђивање резултата избора у складу са законом&qуот;, рекао је Арнаутовић, преноси сарајевско Ослобођење.

Опозиционе странке у Републици Српској сумњају у регуларност изборног процеса, верујући у победу њихове кандидаткиње Јелене Тривић и до сада су организовале неколико протетсних скупова у Баљалуци, највећем граду овог ентитета.

Према до сада избројаним гласовима са 98 одсто бирачких места, у трци за председника РС Милорад Додик из владајућег Савеза независних социјалдемократа има предност од око 30.000 гласова над Јеленом Тривић.

Централна изборна комисија БиХ одлуком о поновном пребројавању гласачких листића за председника Републике Српске не поштује закон, изјавио је Додик за Радио-телевизију Републике Српске.

Најавио је тужбу, рекавши да је одлука ЦИК-а „политички мотивисана&qуот;.

Током изборне ноћи, Партија демократског прогреса, која је кандидовала Јелену Тривић, прогласила је победу на изборима за председника РС, а неколико сати касније исто је учинио и Милорад Додик, који је годинама уназад на власти у РС, а последњих година је био у трочланом Председништву БиХ.

Према прелиминарним резултатима ЦИК-а, у трочлано Председништво БиХ ући ће Денис Бећировић (Социјалдемократска партија) и Жељко Комшић (Демократска фронта) из Федерације БиХ, као и Жељка Цвијановић (Савез независних социјалдемократа) из Републике Српске.

Према подацима ЦИК-а, на биралишта је изашло око 50 одсто уписаних бирача.

Недуго по затварању биралишта, Кристијан Шмит, високи представник, саопштио је да је донео одлуку о изменама Изборног закона БиХ, али оне неће утицати на гласове које су грађани дали на одржаним изборима, пише сарајевско Ослобођење.

Иако су током дана са терена стизали извештаји о неправилностима широм БиХ, представници ЦИК-а навели су да је изборни дан протекао успешно.

У току изборног дана забележена су 52 инцидента на биралиштима, од тога 26 у Федерацији БиХ, 21 у Републици Српској и пет у Дистрикту Брчко.

Политички систем БиХ један је најкомпликованијих у Европи - земља има 14 влада и 136 министара - па бирачи увек имају пуне руке посла.

На изборима је учествовало укупно 7.257 кандидата и 127 политичких субјеката, саопштили су из Централне изборне комисије БиХ, а они се могу наћи на заједничкој листи која има више од 150 страница.

Босна и Херцеговина подељена је на два ентитета: Федерацију БиХ - у којој већински живе Бошњаци и Хрвати - и Републику Српску, где већину чине Срби.

Тај систем продукт је Дејтонског споразума из 1995, којим је после распада Савезне Федеративне Републике Југославије (СФРЈ) заустављен рат у БиХ.

Избори за председника РС

У изборној ноћи, и Додикова СНСД и Јелена Тривић из опозиционе Партије демократског прогреса поручивали су да имају предност.

Неколико сати пошто је Тривић прогласила победу, поручивши да ће бити председница свих грађана и да „под заставом РС има места за све&qуот;, у седишту СНСД-а исто је учинио и Додик:

хттпс://твиттер.цом/МилорадДодик/статус/1576731997074239493

У понедељак рано ујутро, на Твитер налогу СНСД-а је објављено да је Додик „освојио 31.000 гласова више у односу на другопласираног кандидата&qуот; у изборној трци за председника РС.

Централна изборна комисија БиХ још није завршила пребројавање свих гласова, али већ неколико дана потврђује да је Додикова предност нешто мања 30.000 гласова.

Последњи подаци су са 98 одсто обрађених бирачких места.

Dodik, izbori — Предизборни билборд СНСД у Бањалуци

Из ПДП-а и других странака опозиције, међутим, тврде да је било великих нерегуларности и да би избори требало да буду поништени.

Током изборне ноћи, ПДП је самоуверено прогласио победу, позивајући се на сопствене податке са око 70 одсто бирачких места.

Тада су тврдили да Јелена Тривић има предност од најмање 10.000 гласова испред Додика.

Додик најављује тужбу против ЦИК-а.

хттпс://твиттер.цом/МилорадДодик/статус/1579520728114028546

Иако је изборна трка за место председника РС у једном тренутку изгледала тесно, неизвесности није било око избора представника тог ентитета за трочлано Председништво БиХ, а Додикова СНСД убедљиво је победила на изборима за Скупштину РС (више од 35 одсто гласова изашлих), као и за Парламентарну скупштину БиХ - више од 42 одсто гласова.

Жељка Цвијановић, најближа Додикова сарадница, имала је чак 16 одсто гласова од њеног противкандидата Жељка Шаровића на изборима за представника РС у трочланом Председништву БиХ.

Више о изборима за председника Републике Српске прочитајте у посебном тексту ББЦ-ја.

Протест опозиције

protest opozicije — Протест опозиције у Бањалуци

Опозиционе странке не мире се са поразом и саопштеним резултатима и до сада су органозовале неколико протестних скупова, оптужујући власт да је „покрала изборе&qуот; и затражено је да се организују нови.

„Краду 365 дана и онда у четири године буде један изборни дан и покраду и њега. Ја се нећу повући, јер на то немам право. Нисам покрадена ја, покрадена је народна воља, народ Републике Српске&qуот;, рекла је Тривић 6. октобра окупљенима на бањалучком Тргу Крајине, пренеле су Независне.

Резултати ЦИК-а за Председништво БиХ

Према званичним информацијама, у борби за члана Председништва БиХ из реда хрватског народа, предност има Жељко Комшић који је освојио 201.408 (54,5 одсто) гласова. Његова противкандидаткиња Борјана Кришто освојила је 167.656 гласова (45,43 одсто).

Када је реч о борби за члана Председништва БиХ из реда бошњачког народа, кандидат уједињене опозиције Денис Бећировић тренутно има 295.855 гласова (око 57 одсто), док је досадашњи члан Председништва, Бакир Изетбеговић из Странке демократске акције освојио 193.676 гласова (37,5 одсто).

За сада је обрађено више од 94 одсто одсто бирачких места у Федерацији БиХ.

У трци за члана Председништва БиХ из реда српског народа, убедљиву предност има Жељка Цвијановић, која је освојила 308.346 гласова (52,58 одсто). Њен противкандидат, Мирко Шаровић, освојио је 211.297 гласова (36 одсто), објавила је Централна изборна комисија.

Непотпуни резултати ЦИК-а поклапају се са подацима изборних штабова водећих странака које су учествовале на општим изборима у БиХ.

Bećirović se obraća novinarima — Бећировић се обраћа новинарима

У штабу СДА у недељу увече атмосфера је била мирна и није било гужве, на једном монитору су се пратили резултати, а високи партијски званичници нису били у штабу, јавио је репортер ББЦ-ја.

Нешто после 22 сата у штабу Комшићеве ДФ је атмосфера била веома весела, а победничком тону допринела је и торта коју је Комшић славодобитно исекао.

У штабу СНСД-а су објавили да је Жељка Цвијановић из ове партије освојила 95.000 гласова више од противкандидата Мирка Шаровића у трци за српског представника у Председништву БиХ.

Републику Српску је до сада у Председништву БиХ представљао Милорад Додик из СНСД-а.

Додик је на овим изборима учествовао у трци за председника Републике Српске.

Он је већ био на тој функцији од 2010. до 2018. године.

Промене изборног закона

Високи представник у БиХ Кристијан Шмит саопштио је по завршетку гласања одлуку о измени Изборног закона БиХ.

Променама је повећан број представника у Дому народа Федерације БиХ и постављени рокови за почетак рада парламента и формирање владе, између осталог.

„Одлукама се уводе механизми за деблокаду и строго утврђени рокови, чиме ће се осигурати функционалност Федерације БиХ. Многе процедуре су поједностављене. Уведени су рокови. И постоје последице у случају игнорисања ових рокова.

„После данашњих одлука, ниједна политичка странка, нити било који изабрани званичник, неће више моћи држати Федерацију таоцем. И очекујем од свих посвећеност заједничком раду у конструктивном духу &qуот;, поручио је Шмит.

Циљ ове одлуке је, како је саопштено из канцеларије Високог представника међународне заједнице за БиХ, побољшање функционалности Федерације Босне и Херцеговине (ФБиХ) и обезбеђивање благовремене имплементације резултата одржаних избора.

Овим мерама, тврди Шмит, успоставља се амбијент за даљу изборну и уставну реформу, као и испуњавање обавеза које је Босна и Херцеговина преузела на путу интеграције у ЕУ и решавање конкретних проблема са којима се ова земља суочава.

Такође, наводи се да ове мере јачају уставне заштитне механизме за конститутивне народе које су осигурали Дејтонски мировни споразум и Устав, уз истовремено спречавање злоупотребе или парализе система.

Како је протекао изборни дан?

Јована Георгиевски и Слободан Маричић, ББЦ новинари

У бањалучком насељу Борик, гласачи су од јутра стрпљиво чекали пред вратима учионица на бирачком месту основне школе Вук Караџић.

Нешто после девет ујутро, највише је било пензионера и људи са малом децом, а од млађих гласача тек понеко.

„Од јутрос је ванредно велика гужва, одзив је одличан, ја сам изненађена&qуот;, каже Јелена Радовановић, једна од посматрачица на изборима.

Како додаје, гласачи су „још пре седам ујутро заузели места и чекали отварање бирачких места.

Међу њима је и седамдесетосмогодишњи Данило, који каже да редовно излази на изборе „још од времена Југославије&qуот;.

„Надам се да ће бити боље и да ће победити народ&qуот;, каже пензионер за ББЦ на српском.

Било је и оних који су на гласање у Бањалуци изашли у фото-финишу.

„Цео дан сам размишљала да ли да изађем или да не изађем, у мојим годинама немам више шта да дочекам. Али изашла сам због моје деце&qуот;, рекла је за ББЦ Ана, 82-годишња пензионерка.

Ana, penzionerka iz Banjaluke — Ана, пензионерка из Бањалуке

Почетак изборног дана у Сарајеву је протекао углавном без проблема.

„Све протиче како треба, јутрос није било гужве, али сада већ људи полако пристижу у већим бројевима… Недеља је, нерадан дан, па док се пробуде&qуот;, каже уз осмех Самира Хот, чланица бирачког одбора на гласачком месту на Филозофском факултету у Сарајеву.

Glasanje u Sarajevu u Prvoj ekonomskoj školi u Sarajevu — Гласање у Сарајеву у Првој економској школи у Сарајеву

Ипак, у главном граду БиХ је забележен и несрећан случај - старија жена преминула је на бирачком месту у сарајевском насељу Грбавица, после чега је оно привремено било затворено.

Она је преминула после епилептичног напада на самом улазу у бирачко место.

Гласање на том месту било је продужено и после 19 часова.

За шта се гласало?

У оба ентитета се гласало за чланове Председништва БиХ.

Босна има три председника - по једног из редова Бошњака, Хрвата и Срба, који чине три конститутивна народа.

Чланови Председништва БиХ бирају се на мандат од четири године, другог круга нема, а на месту председавајућег мењају се на сваких осам месеци.

Потом се бирало 57 делегата Парламентарне скупштине БиХ, која такође функционише на нивоу читаве земље.

Она је подељена на два дома - Представнички дом (42 члана, од чега се 28 бира у Федерацији, а 14 у Републици Српској) и Дом народа (15, бирају се индиректно у ентитетским парламентима).

Чланови Парламентарне скупштине после формирају Веће министара или Савет министара, орган извршне власти у БиХ - де факто Владу БиХ.

Чини га девет министарстава и министара, од којих је један председавајући.

Потом иде ентитетски ниво.

Они који живе у Федерацији бирали су чланове Парламента Федерације.

У зависности од тога где живе, гласали су и за чланове скупштине једног од 10 кантона на које је Федерација подељена.

Сваки од тих кантона има засебну владу, што значи и трку за функције још 10 премијера, 95 министара и 289 посланика кантоналних скупштина.

Република Српска (РС) за то време бирала је председника и потпредседнике РС, као и Народну скупштину РС, која има 83 посланика.

Усред свега тога је и Дистрикт Брчко, засебна територијална јединица унутар БиХ, која функционише самостално и има извршну и законодавну власт.

Дејтонским споразумом ово подручје подељено је између Републике Српске и Федерације БиХ, мада су обе стране тврдиле да Брчко припада њима.

Арбитражном одлуком, донетом уз посредовање америчке влада, Брчко дистрикт је у марту 2000. успостављен као посебна територијална јединица у саставу независне Босне и Херцеговине.

ББЦ серијал - три деценије од почетка рата у Босни и Херцеговини