Horhe Luis Borhes: Efijalt

I na dnu sna su snovi. Ja svake noći želim U vodama se tamnim izgubiti, što me čiste Od pleve dana, ali ispod te vode iste Što pretposlednje Ništa spremno će nam udeliti Još neko gadno čudo na sivom dnu biti mora. Može to biti ogledalo sa odrazom moga lica, Može to biti vrt neki. Ali uvek je mora. Od ovog sveta nije. Ne da se imenovati Ta jeza što me hvata, iz mitske i maglene Prošlosti. Omrznuta slika progoni mene I truje moje bdenje kao što mi i mrak trova. Zašto