Vladimir Gligorov: Održivost javnog duga
Novi magazin 04.10.2022 | Novi magazin
Dve su definicije održivosti javnog duga (ili uostalom svakog duga, ali ovde privatne i strane dugove ostavljam po strani). Neodrživo je da dug trajno raste brže od nacionalnog dohotka jer neće moći da se prikupe potrebni porezi da bi se poverioci isplatili. Takođe je neodrživ dug koji bi mogao da se vrati, ali to bi zahtevalo velike i stoga politički neodržive žrtve. Dakle, u jednom slučaju nema sposobnosti da se dug vrati, a u drugom nema spremnosti.
Kako može da dođe do toga da je javni dug neodrživ? Uzmimo da se fiskalne vlasti zadužuju pod povoljnim uslovima, recimo s kamatnom stopom od dva ili tri odsto. Ukoliko je privredni rast postojan i, recimo, takođe je negde oko dva ili tri odsto, a naravno još bolje da je brži, javni dug se može finansirati zaduživanjem. Ili, drukčije rečeno, može redovno da se refinansira. Manje-više nezavisno od toga koliki je ukupni dug, recimo u odnosu na ukupnu proizvodnju ili
