Србија, тровање печуркама: На шта треба да пазите када берете гљиве, а шта се дешава ако се отрујете

Педесетседмогодишња жена преминула је од последица тровања гљивама, а лекари на Војно-медицинској академији (ВМА) у Београду већ данима се труде да спасу још деветоро људи који су појели отровне печурке купљене на шабачкој пијаци.

Јован Јошић из Младеновца враћа филм годину дана уназад, када се нашао у истој ситуацији.

Био је 30. септембар, а он је са колегама у Словачкој, где привремено живи и ради, сакупљао печурке у шуми недалеко од куће у којој су становали.

Исте вечери су спремили и појели убране гљиве, а наредног јутра Јован је добио дијареју, због чега је са посла кренуо кући и почела је деветодневна борба, из које није знао да ли ће изаћи као победник.

„Избацивао сам зелену течност, увече сам отишао у болницу, а тамо су ми рекли да сам се отровао зеленом пупавком&qуот;, прича овај 60-годишњак за ББЦ на српском.

После испитивања лекари су открили да су „бубрези почели да отказују, да је јетра отрована и да је у прединфарктном стању&qуот;, сећа се јасно тог 30. септембра.

Зелена пупавка (аманита пхаллоидес) је вероватно најотровнија печурка на свету, доводи до озбиљних оштећења бубрега, јетре, уринарног тракта и нервног система, а у више од половине случајева тровање се завршава смртним исходом, наводи се у енциклопедији Британика.

Од пролећа, када почиње сезона гљива у Србији, укупно 26 пацијената са симптомима тровањем гљивама је лечено у Националном центру за контролу тровања ВМА, преноси РТС.

• Печурке могу да заштите мозак
• Откриће пеницилина - од гљиве до лека за милионе људи
• Супер Мариове печурке и игуана на штапу: која су најукуснија јела из видео игара?

Тренутно у Србији има „јако много&qуот; отровних гљива, треба посебно чувати отровних сунчаница и зелених пупавки, а „на једну ваљану гљиву иде десет или више отровних двојница&qуот;, каже Јелена Милошевић, секретарка Миколошко-гљиварског савеза Србије, за ББЦ на српском.

То захтева додатан опрез и од искусних гљивара, додаје.

До несрећних ситуација, попут оне у Шапцу, често долази због мањка едукације - како код оних који продају гљиве, тако и код оних који их једу или сакупљају из хобија, упозорава.

„Не може се напамет ићи у шуму да берете гљиве, већ за то морате да се едукујете.

„Надам се да је и прави тренутак да се уведе обавезно полагање испита за звање гљивара за све оне који продају печурке&qуот;, сматра она.

Како препознати отровну гљиву?

Од последица тровања у Шапцу, још осам пацијената је у тешом стању, преноси РТС.

Из ВМА упозоравају да се искључиво хемијском анализом може потпуно поуздано утврдити да ли је гљива отровна или јестива.

Неретко до проблема долази када људи уберу и поједу отровне печурке, које у природи имају јестиве двојнице.

Тако се створио и низ митова о методама за раздвајање отровних од јестивих гљива, на које упозоравају из ВМА:

• отровне потамне ако се кувају са сребрном кашиком,
• дају жуту боју пиринчу кад се кувају заједно,
• бели лук куван са њима потамни,
• не могу се љуштити,
• „ако живина једе отпатке од гљива, добре су&qуот; - један је од најопаснијих митова, јер животиње имају другачији гастроинтестинални тракт.

Вргањ (болетус едулис), лисичарка (цантхареллус цибариус) и јајчара (аманита цаесареа), коју називају и кнегињом или влагвом, међу најзаступљенијим су самониклим јестивим печуркама у Србији, али имају сличне пандане у природи који нису за јело, због чега долази до највећег броја тровања, каже Милошевић.

„Лисичарка има двојницу отровну заводницу (омпхалотус олеариус), али код ње симптоми нису тако опасни - углавном се заустави на повраћању и дијареји, понекад дође до малаксалости и температуре.

„Има и отровних шампињона у шуми, али ретко долази до тровања том гљивом, јер се она брзо отвара и као таква није погодна за продају, а има и гајених шампињона на пијацама и маркетима&qуот;, објашњава она за ББЦ на српском.

Према њеним речима, да би дошло до смрти услед конзумирања ових гљива потребне су велике количине.

„За све печурке осим зелене пупавке потребно је да поједете килограм или више из неколико пута да бисте добили најтеже симптоме и евентуално смртни исход&qуот;, додаје.

За зелену пупавку важи другачије правило, које би се најкраће могло описати као „један шешир (капа печурке), смртни исход&qуот;, упозорава Милошевић.

То је један од разлога што до већине тровања са смртним исходом у Србији долази управо због те гљиве.

„Претпостављам да су се ови људи отровали зеленом пупавком по симптомима који су се јавили, али се ограђујем због тога што нигде нисмо могли да видимо како изгледа печурка коју су појели&qуот;, додаје Милошевић.

Како је дошло до тровања у Шапцу?

Десет људи примљено је у Национални центар за контролу тровања на Војно-медицинској академији у Београду због тровања печуркама, а осморо је у тешком стању, пренела је Радио телевизија Србије (РТС).

Један пацијент је из Лајковца, преосталих деветоро су из Шапца, а свима је заједничко да су јели рудњаче и лисичарке, које су купили на шабачкој пијаци, додаје се у извештају.

Полиција је у том граду привела 72-годишњу жену због сумње да је извршила тешко кривично дело против здравља људи, накнадно је известио РТС.

Осумњиченој је одређено задржавање до 48 часова, биће приведена Основном јавном тужилаштву у Шапцу и кривично гоњена, додаје се.

Шта се дешава ако поједете отровну печурку?

Код отровних гљива са дужим периодом инкубације и до неколико дана, најчешће долази до тешких облика тровања који се могу окончати и смрћу.

Аманитински или фалоидински синдром, који се сматрају тежим облицима тровања изазивају зелена пупавка (Аманита пхаллоидес), бела пупавка (Аманита верна), смрдљива пупавка (Аманита вироса), али и 14 других гљива, објаснили су из Војно-медицинске академије (ВМА), преноси портал 021.

Смртна доза је од пет до десет милиграма, односно 20 грама гљиве, кажу из те институције.

Период након којег настају симптоми је 12 сати, затим се јављају гастроинтестиналне тегобе, а другог или трећег дана токсични хепатитис (увећана јетра, повишени ензими, билирубин, смањена синтетска функција јетре) и токсична лезија бубрега.

Шансе за излечење су знатно веће ако се са терапијом започне у првих 48 сати, додају из ВМА.

Јован Јошић се непуних 24 сата након тровања зеленом пупавком упутио у болницу, где је одмах добио „пуну шаку лекова&qуот;, средства за чишћење огранизма и инфузију због дехидратације.

„Бубрези су ми отказивали и дуго нисам могао да мокрим&qуот;, присећа се он.

У оваквим случајевима лекари често посежу за дијализом због оштећења бубрега код пацијената, објаснили су му лекари.

„Сећам се да ми је неки старији лекар намештао те цевчице и да је то болело, а онда је кренуо, стегао песницу и викнуо 'срећно'.

„Е, тад сам се пресекао, помислио сам: 'чим ме спремају за дијализу, ово неће изаћи на добро'&qуот;, препричава Јошић.

Дијализа је један од процеса који здрави бубрези обављају свакодневно да би организам функционисао како треба.

Код пацијената са оболелим бубрезима, тај поступак се обавља у болничким условима.

• Како бактерије утичу на расположење
• Супер храна будућности: Пет јела која су добра за вас и за планету

Ипак, у наредним данима стање му се поправило и успео је да се излечи без дијализе, а брзина којом се опорављао лекарима је била несвакидашња.

Тровање зеленом пупавком није честа појава међу болничким пацијентима, што је Јован увидео када су словачки студенти почели да долазе како би посматрали његов опоравак.

„Био сам као заморче!&qуот;, каже кроз смех овај 60-годишњи молер.

„Докторка која ме је лечила им је објашњавала и преводила, док сам им ја углавном на немачком препричавао како се осећам и шта ми се десило&qуот;, додаје.

Јошићу је одлазак код лекара вероватно спасио живот, а то би требало да ураде сви који сумњају да су појели отровну гљиву, без покушаја да се сами лече, напомиње Јелена Милошевић.

„Треба одмах отићи у болницу, где ће им најчешће испирати желудац и дати им противотров, који може да спречи ширење отрова по телу&qуот;, каже она.

Шта даље?

У Србији постоји 104 сертификованих гљивара, а само 10 њих сакупља и продаје печурке на пијацама, према подацима Миколошко-гљиварског савеза Србије.

Сви остали продавци немају потребне вештине и „раде на своју руку&qуот;, што је један од проблема због којих долази до исхода попут оног у Шапцу, сматра Јелена Милошевић.

„Прави је тренутак да се направи инспекција која би контролисала шта се све продаје, а пијачне управе би требало да приморају људе који беру и продају гљиве да обезбеде лиценцу, која ће гарантовати да су обучени за то.

„Тако би људи били сигурни да купују од оних којима могу да верују&qуот;, каже она.

У Европи се годишње лечи око 10.000 пацијената, уз смртност између 10 и 50 одсто, кажу из ВМА.

Из ВМА апелују да се у брање гљива не упуштају они који нису одлични познаваоци, а указују и да је заблуда да постоје идентичне јестиве и отровне врсте, па до тровања најчешће долази због мешања те две категорије печурака.

Јелена Милошевић каже да је „јако опасно&qуот; када лаици иду самостално да беру печурке без помоћи стручног и искусног гљивара.

„Не постоји једно правило за све отровне печурке, већ свака од њих има своје обележје препознавања које мора да се зна&qуот;, објашњава она.

Међутим, ни за оне који су можда убрали отровну гљиву не мора да буде касно - преглед шумског плена пре јела може да им спасе живот.

„Препоручујемо придруживање неком од удружења гљивара или да контактирају неког од искуснијих гљивара, макар да му пошаљу фотографије и увере се да је безбедно то што су сакупили&qуот;, додаје Милошевић.

Можда ће вам и ова прича бити занимљива:

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 10.08.2022)