Филм: „Доручак код Тифанија" - како је Холивуд изменио књигу и направио класик

Мала црна хаљина. Бисери; огромне наочаре за сунце и апсурдно дугачки држач за цигарету.

Доручак код Тифанија - филм из 1961, настао према новели Трумана Капотија - познатији је по визуелним вињетама, оличењу њујоршке модне сцене и шик женствености него по причи или ликовима.

Ми мислимо да знамо ко је Холи Голајтли, али у ствари знамо Одри Хепберн како елегантно шпарта улицама града у малој црној хаљини или Барбери капутићу, два одевна предмета која су практично клишеи колико су пута истицани као модни класици за сва времена.

• Тајни дневник Мерилин Монро: „Некад стварно не могу да поднесем људска бића&qуот;
• Проблематично наслеђе Лолитине приче, 60 година касније, или како се родило чудовиште
• Како је Грејс Кели победила стидљивост и постала холивудска принцеза
• Зашто се и даље „примамо&qуот; на серију Секс и град“ - 24 године касније

Ово је лице које је изнедрило на хиљаде принтова плаката за филм који краси зидове жена широм света које воле ово време гламура.

Ово је слика Одри Хепберн која у телевизијској реклами одмерава чоколаду Галакси, док у позадини иде хит песма из филма „Моон ривер&qуот; Хенрија Мансинија.

И када људи коначно поново открију Доручак код Тифанија - који се овог пута одиграва на позорници - младе старлете ће морати да ускоче у њене ципеле.

„Али да ли су јој дорасле&qуот;, питање је које ће сви тихо понављати, не марећи за то да ли одговарају лику Холи Голајтли.

Холи Голајтли из књиге и она из филма су у ствари поприлично другачије, иако обе сијају као неки Тифанијев дијамант.

Она је варљиви лик - и заводница и ексцентрична дама, лепршава и кокетна.

Она је неприступачна и не се може укротити.

У Њујорк је стигла из руралног Тексаса у жељи да пронађе саму себе.

Па ипак, и поред свих испијених коктела и приређених забава, она је свеједно подложна нападима паралишућег страха и свој живот може да поднесе само ако је окружена „пацовима&qуот; - лошим мушкарцима који је прате у корак.

Описивана је и као лажњак, али „прави лажњак&qуот;, јер заиста верује у свој раскошни, бајковити живот.

• Да ли је Ингмар Бергман највећи режисер свих времена
• Тхе Велвет Ундергроунд: Филм као начин исправљања прошлости
• Лејди Магбет - најнесхваћенија књижевна антихероина
• Љубавни троугао на филму - Жил и Џим је и данас табу

Незгодни други чин

Најновија продукција која се бави постављањем овог непредвидивог комада је лета 2016. била на турнеји по Великој Британији.

Аутор представе је амерички драматург Ричард Гринберг, освајач престижне позоришне награде Тони.

Представа која се више бави литерарним предлошком него филмом, у Лондон (Вест Енд) је стигла крајем овог лета.

Пикси Лот игра Холи Голајтли и то уопште није лош избор.

Холи је прототип девојке која постаје озлоглашена по изласцима и проводу.

Лот је бивша поп звезда која је постала звезда ријалити програма, а затим и глумица, таблоидна миљеница и позната градска фаца.

Не може се рећи да међу њима нема сличности.

Пикси Лот у овом Доручку код Тифанија има дебитантски наступ, па тако и не знамо да ли она уопште уме да глуми.

Уобичајено би било да смо забринути за младу звезду која се суочава са истински култном улогом, али некако, у случају Холи Голајтли, све некако изгледа океј.

Када је девојка најпознатија по томе како јој стоје мала црна хаљина и пунђа, онда може да је игра било која млада звезда, зар не?

Мора да су због тога ову турнеју називали и рекламирали, без обзира што у ствари три глумице играју Холи - мање познате Емили Атек и Џорџија Меј Фут - као „Пикси Лот у Доручку код Тифанија&qуот;.

Класичан спој филмског класика и помодне славне личности.

Али ако вам ово звучи као зицер, немојте да будете баш убеђени у тако нешто.

Када се овај комад појавио на Бродвеју 2013. године, главну улогу је играла Емилија Кларк, што је био још један дебитантски наступ за глумицу која се трудила да преобликује репутацију која је била синоним за ледену плавушу Денерис из Игре престола.

Али представа је брзо завршила живот после млаких рецензија и примедби да је била песимистична, док је Кларк била означена као неко коме недостаје аутентична Холина безбрижност.

Испоставило се да Холи представља тврђи орах него што се мислило, без обзира што је код Одри Хепберн све то изгледало веома једноставно.

Редитељ Шон Матијас је покушао са још једном позоришном верзијом на Вест Енду 2009, са Аном Фрил, која је по многима била много убедљивија Голајтли, али шоу свеједно није функционисао.

Критика је била подељена, а Доручак код Тифанија није успео да постане класик и у трећем медију.

Ипак, и то је била блистава представа у односу на злосретну музичку верзију из 1966. године - чувени промашај од којег је продуцент Дејвид Мерик одустао после само четири вечери, описујући га „мучним и досадним&qуот;.

Али због чега се позоришне верзије књиге толико муче да постигну успех када је филм постао тако дуготрајан хит и попкултурни међаш који је чак проширио видике до којих је досегла сама књига?

Можда због тога што се нашла негде на пола пута - превише слична филму, али без харизме и сада већ окоштале иконографије Одри Хепберн и превише слична књизи, али без очекиване, популарне фантазије, без које је представа била крупнији залогај за ширу публику.

А што се тиче свих тих крупних разлика између књиге и филма - филм је тај који је окупио већи број фанова и на биоскопске благајне довео велики број девојака.

Требало би напоменути и то да је одабир Одри Хепберн, који данас изгледа као да је био уклесан у стену, био проблематичан јер је чак и Капот лично мислио да се ради о лошем решењу.

„Био је то филм са најлошијим одабиром глумаца који сам икада видео&qуот;, рекао је он неколико година касније једном новинару.

„Повраћало ми се од њега&qуот;.

Капот је желео Мерилин Монро у главној улози.

Без сумње, она би лако остварила оног „правог лажњака&qуот;, господарицу ревитализације и продавца магле, много аутентичнију од Хепберн, аристократског невинашцета.

• Жан Лик Годар: Девет чињеница о човеку који је променио филм
• Завирите иза кулиса - како публика мења холивудске хитове

Другачија девојка

Скоро па да је права иронија то што се филм данас користи као нека врста промотера капиталистичке елеганције, тежња да се дочара одређена слика шопингом код Тифанија и Живаншија (којем је Одри Хепберн дуго година била права муза).

У новели, Холи не само да нема пара (не може себи да приушти Тифанијеве дијаманте), него и оно што носи на себи изгледа поприлично обично.

Она је та која сија, а не њена одећа:

„Дефинитивно постоји добар укус иза онога што она носи на себи, а чак и плаве и сиве боје, као и недостатак гламура, не умањују њен сјај&qуот;.

А култна мала црна хаљина? Нећете је ни приметити.

Сценарио за филм у први план истиче њено пенушаво брбљање, свако је „драги&qуот;, а ту су и многе Капотове реплике које одзвањају:

Холи себе описује као „топ банану у шокантном окружењу&qуот;, а свађе добија оваквим убитачним одговором:

„Потребне су ти око четири секунде да нестанеш одавде. Дајем ти две секунде&qуот;.

Ипак, постоји једна реплика која се мења током филма и, самим тим, мења и комплетан тон приче.

Видимо Холи како шармантно затвара врата једном огорченом удварачу.

Његова примедба?

„Када си тражила неку ситнину за тоалет, шта сам ти дао? Новчаницу од 50 долара! Зар ми то не даје неку предност?&qуот;

У филму се каже - не. Врата су затворена.

Она ће да узме пацовски новац, али тело неће дати. Она није такав тип девојке.

Али код Капотија…баш јесте.

Холи поново затвара врата непријатном типу, али их затим мало и одшкрине не би ли му казала где је погрешио:

„Следећи пут када ти девојка затражи новац за тоалет… Послушај мој савет, драги и немој да јој даш 20 центи&qуот;.

Желећи да каже, наравно, да би 50 долара још јаче отшкринуло њена врата.

• По чему је Бастер Китон најутицајнији глумац данашњице
• Велики сан: Филм за збуњивање, као ниједан други

Прича је мрачнија, сочнија и у њој она није само цура која воли да зачикује, већ у ствари жена која новац зарађује на најстарији начин познат мушкарцима.

Ипак, најчувенија разлика коју прави филм се налази на - гле изненађења - самом крају.

Нарација у књизи непознатог (вероватно геј) писца, ствара меланхоличну слику очаравајуће девојке коју је некада знао и која је побегла из Њујорка пошто је била оптужена да је умешана у криминалне радње.

У филму је он хетеросексуални холивудски херој, романтични јунак који на крају успева да наговори уплакану девојку да се смири и прихвати љубав.

Равнотежа је успостављена и тиме што је Пол такође неко ко живи од новца партнерке - дизајнерка која му уређује стан (старија жена) му оставља кеш после њихових романтичних рандевуа тобоже подржавајући његову списатељску каријеру - и тиме њих двоје постају пар отпадника којима је потребно да се клоне младалачких лудости.

Савршени су једно за друго.

Још када би и она то схватила…

Изненада смо се нашли у класичној ром-ком ситуацији, а последња сцена размењених пољубаца током пљуска тако постаје образац за цео жанр, од Четири венчања и сахране, па све до Бележнице.

У међувремену, новела упркос пенушавој лакоћи читања некако оставља горак укус у устима - Холи експресно одлази таксијем и нестаје.

Голајтли је дивља: нико не може да је задржи, она не остаје ни због кога.

Она са лакоћом наставља да кружи светом иако сваки пут када мора да смисли нову себе, то постаје све теже и теже.

И зато је можда и пригодно да њен лик мора сваки пут да буде поново осликан и тако пружи прилику новим глумицама да осмисле нову улогу.

---

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 10.05.2022)