Film: „Doručak kod Tifanija" - kako je Holivud izmenio knjigu i napravio klasik

Mala crna haljina. Biseri; ogromne naočare za sunce i apsurdno dugački držač za cigaretu.

Doručak kod Tifanija - film iz 1961, nastao prema noveli Trumana Kapotija - poznatiji je po vizuelnim vinjetama, oličenju njujorške modne scene i šik ženstvenosti nego po priči ili likovima.

Mi mislimo da znamo ko je Holi Golajtli, ali u stvari znamo Odri Hepbern kako elegantno šparta ulicama grada u maloj crnoj haljini ili Barberi kaputiću, dva odevna predmeta koja su praktično klišei koliko su puta isticani kao modni klasici za sva vremena.

• Tajni dnevnik Merilin Monro: „Nekad stvarno ne mogu da podnesem ljudska bića"
• Problematično nasleđe Lolitine priče, 60 godina kasnije, ili kako se rodilo čudovište
• Kako je Grejs Keli pobedila stidljivost i postala holivudska princeza
• Zašto se i dalje „primamo" na seriju Seks i grad“ - 24 godine kasnije

Ovo je lice koje je iznedrilo na hiljade printova plakata za film koji krasi zidove žena širom sveta koje vole ovo vreme glamura.

Ovo je slika Odri Hepbern koja u televizijskoj reklami odmerava čokoladu Galaksi, dok u pozadini ide hit pesma iz filma „Moon river" Henrija Mansinija.

I kada ljudi konačno ponovo otkriju Doručak kod Tifanija - koji se ovog puta odigrava na pozornici - mlade starlete će morati da uskoče u njene cipele.

„Ali da li su joj dorasle", pitanje je koje će svi tiho ponavljati, ne mareći za to da li odgovaraju liku Holi Golajtli.

Holi Golajtli iz knjige i ona iz filma su u stvari poprilično drugačije, iako obe sijaju kao neki Tifanijev dijamant.

Ona je varljivi lik - i zavodnica i ekscentrična dama, lepršava i koketna.

Ona je nepristupačna i ne se može ukrotiti.

U Njujork je stigla iz ruralnog Teksasa u želji da pronađe samu sebe.

Pa ipak, i pored svih ispijenih koktela i priređenih zabava, ona je svejedno podložna napadima parališućeg straha i svoj život može da podnese samo ako je okružena „pacovima" - lošim muškarcima koji je prate u korak.

Opisivana je i kao lažnjak, ali „pravi lažnjak", jer zaista veruje u svoj raskošni, bajkoviti život.

• Da li je Ingmar Bergman najveći režiser svih vremena
• The Velvet Underground: Film kao način ispravljanja prošlosti
• Lejdi Magbet - najneshvaćenija književna antiheroina
• Ljubavni trougao na filmu - Žil i Džim je i danas tabu

Nezgodni drugi čin

Najnovija produkcija koja se bavi postavljanjem ovog nepredvidivog komada je leta 2016. bila na turneji po Velikoj Britaniji.

Autor predstave je američki dramaturg Ričard Grinberg, osvajač prestižne pozorišne nagrade Toni.

Predstava koja se više bavi literarnim predloškom nego filmom, u London (Vest End) je stigla krajem ovog leta.

Piksi Lot igra Holi Golajtli i to uopšte nije loš izbor.

Holi je prototip devojke koja postaje ozloglašena po izlascima i provodu.

Lot je bivša pop zvezda koja je postala zvezda rijaliti programa, a zatim i glumica, tabloidna miljenica i poznata gradska faca.

Ne može se reći da među njima nema sličnosti.

Piksi Lot u ovom Doručku kod Tifanija ima debitantski nastup, pa tako i ne znamo da li ona uopšte ume da glumi.

Uobičajeno bi bilo da smo zabrinuti za mladu zvezdu koja se suočava sa istinski kultnom ulogom, ali nekako, u slučaju Holi Golajtli, sve nekako izgleda okej.

Kada je devojka najpoznatija po tome kako joj stoje mala crna haljina i punđa, onda može da je igra bilo koja mlada zvezda, zar ne?

Mora da su zbog toga ovu turneju nazivali i reklamirali, bez obzira što u stvari tri glumice igraju Holi - manje poznate Emili Atek i Džordžija Mej Fut - kao „Piksi Lot u Doručku kod Tifanija".

Klasičan spoj filmskog klasika i pomodne slavne ličnosti.

Ali ako vam ovo zvuči kao zicer, nemojte da budete baš ubeđeni u tako nešto.

Kada se ovaj komad pojavio na Brodveju 2013. godine, glavnu ulogu je igrala Emilija Klark, što je bio još jedan debitantski nastup za glumicu koja se trudila da preoblikuje reputaciju koja je bila sinonim za ledenu plavušu Deneris iz Igre prestola.

Ali predstava je brzo završila život posle mlakih recenzija i primedbi da je bila pesimistična, dok je Klark bila označena kao neko kome nedostaje autentična Holina bezbrižnost.

Ispostavilo se da Holi predstavlja tvrđi orah nego što se mislilo, bez obzira što je kod Odri Hepbern sve to izgledalo veoma jednostavno.

Reditelj Šon Matijas je pokušao sa još jednom pozorišnom verzijom na Vest Endu 2009, sa Anom Fril, koja je po mnogima bila mnogo ubedljivija Golajtli, ali šou svejedno nije funkcionisao.

Kritika je bila podeljena, a Doručak kod Tifanija nije uspeo da postane klasik i u trećem mediju.

Ipak, i to je bila blistava predstava u odnosu na zlosretnu muzičku verziju iz 1966. godine - čuveni promašaj od kojeg je producent Dejvid Merik odustao posle samo četiri večeri, opisujući ga „mučnim i dosadnim".

Ali zbog čega se pozorišne verzije knjige toliko muče da postignu uspeh kada je film postao tako dugotrajan hit i popkulturni međaš koji je čak proširio vidike do kojih je dosegla sama knjiga?

Možda zbog toga što se našla negde na pola puta - previše slična filmu, ali bez harizme i sada već okoštale ikonografije Odri Hepbern i previše slična knjizi, ali bez očekivane, popularne fantazije, bez koje je predstava bila krupniji zalogaj za širu publiku.

A što se tiče svih tih krupnih razlika između knjige i filma - film je taj koji je okupio veći broj fanova i na bioskopske blagajne doveo veliki broj devojaka.

Trebalo bi napomenuti i to da je odabir Odri Hepbern, koji danas izgleda kao da je bio uklesan u stenu, bio problematičan jer je čak i Kapot lično mislio da se radi o lošem rešenju.

„Bio je to film sa najlošijim odabirom glumaca koji sam ikada video", rekao je on nekoliko godina kasnije jednom novinaru.

„Povraćalo mi se od njega".

Kapot je želeo Merilin Monro u glavnoj ulozi.

Bez sumnje, ona bi lako ostvarila onog „pravog lažnjaka", gospodaricu revitalizacije i prodavca magle, mnogo autentičniju od Hepbern, aristokratskog nevinašceta.

• Žan Lik Godar: Devet činjenica o čoveku koji je promenio film
• Zavirite iza kulisa - kako publika menja holivudske hitove

Drugačija devojka

Skoro pa da je prava ironija to što se film danas koristi kao neka vrsta promotera kapitalističke elegancije, težnja da se dočara određena slika šopingom kod Tifanija i Živanšija (kojem je Odri Hepbern dugo godina bila prava muza).

U noveli, Holi ne samo da nema para (ne može sebi da priušti Tifanijeve dijamante), nego i ono što nosi na sebi izgleda poprilično obično.

Ona je ta koja sija, a ne njena odeća:

„Definitivno postoji dobar ukus iza onoga što ona nosi na sebi, a čak i plave i sive boje, kao i nedostatak glamura, ne umanjuju njen sjaj".

A kultna mala crna haljina? Nećete je ni primetiti.

Scenario za film u prvi plan ističe njeno penušavo brbljanje, svako je „dragi", a tu su i mnoge Kapotove replike koje odzvanjaju:

Holi sebe opisuje kao „top bananu u šokantnom okruženju", a svađe dobija ovakvim ubitačnim odgovorom:

„Potrebne su ti oko četiri sekunde da nestaneš odavde. Dajem ti dve sekunde".

Ipak, postoji jedna replika koja se menja tokom filma i, samim tim, menja i kompletan ton priče.

Vidimo Holi kako šarmantno zatvara vrata jednom ogorčenom udvaraču.

Njegova primedba?

„Kada si tražila neku sitninu za toalet, šta sam ti dao? Novčanicu od 50 dolara! Zar mi to ne daje neku prednost?"

U filmu se kaže - ne. Vrata su zatvorena.

Ona će da uzme pacovski novac, ali telo neće dati. Ona nije takav tip devojke.

Ali kod Kapotija…baš jeste.

Holi ponovo zatvara vrata neprijatnom tipu, ali ih zatim malo i odškrine ne bi li mu kazala gde je pogrešio:

„Sledeći put kada ti devojka zatraži novac za toalet… Poslušaj moj savet, dragi i nemoj da joj daš 20 centi".

Želeći da kaže, naravno, da bi 50 dolara još jače otškrinulo njena vrata.

• Po čemu je Baster Kiton najuticajniji glumac današnjice
• Veliki san: Film za zbunjivanje, kao nijedan drugi

Priča je mračnija, sočnija i u njoj ona nije samo cura koja voli da začikuje, već u stvari žena koja novac zarađuje na najstariji način poznat muškarcima.

Ipak, najčuvenija razlika koju pravi film se nalazi na - gle iznenađenja - samom kraju.

Naracija u knjizi nepoznatog (verovatno gej) pisca, stvara melanholičnu sliku očaravajuće devojke koju je nekada znao i koja je pobegla iz Njujorka pošto je bila optužena da je umešana u kriminalne radnje.

U filmu je on heteroseksualni holivudski heroj, romantični junak koji na kraju uspeva da nagovori uplakanu devojku da se smiri i prihvati ljubav.

Ravnoteža je uspostavljena i time što je Pol takođe neko ko živi od novca partnerke - dizajnerka koja mu uređuje stan (starija žena) mu ostavlja keš posle njihovih romantičnih randevua tobože podržavajući njegovu spisateljsku karijeru - i time njih dvoje postaju par otpadnika kojima je potrebno da se klone mladalačkih ludosti.

Savršeni su jedno za drugo.

Još kada bi i ona to shvatila…

Iznenada smo se našli u klasičnoj rom-kom situaciji, a poslednja scena razmenjenih poljubaca tokom pljuska tako postaje obrazac za ceo žanr, od Četiri venčanja i sahrane, pa sve do Beležnice.

U međuvremenu, novela uprkos penušavoj lakoći čitanja nekako ostavlja gorak ukus u ustima - Holi ekspresno odlazi taksijem i nestaje.

Golajtli je divlja: niko ne može da je zadrži, ona ne ostaje ni zbog koga.

Ona sa lakoćom nastavlja da kruži svetom iako svaki put kada mora da smisli novu sebe, to postaje sve teže i teže.

I zato je možda i prigodno da njen lik mora svaki put da bude ponovo oslikan i tako pruži priliku novim glumicama da osmisle novu ulogu.

---

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

(BBC News, 10.05.2022)