Robert Frost: Oktobar

O, tihana blagosti oktobarskog jutra, tvoje je lišće dozrelo padu, i vjetar će, bude li u jarosti sutra, oburvati ga u pustoš svu. Vrane kriče nad šumom, tu; a ujutru se mogu sjatiti i otići tek tako. O, tihana blagosti oktobarskog jutra, neka otpočnu dana ovoga časi polako. I neka učini se kraćim dakako. Srca što prevari nisu protivna, i nas same prevari svakako. Otpusti jedan list, cikom zore tek; a drugi u podne onako; jedan s drveta naših i drugi odveć dalek.