Branko Miljković: More pre nego usnim

Svet nestaje polako. Zagledani svi su u lažljivo vreme na zidu: o hajdemo! Granice u kojima živimo nisu granice u kojima umiremo. Opora noći mrtva tela, mrtvo je srce al ostaju dubine. Noćas bi voda samu sebe htela da ispije do dna i da otpočine. Putuj dok još ima sveta i saznanja: bićeš lep od prašine, spoznaćeš prah i sjaj. Oslepi, svojim koračajući putem, al znaj: lažno je sunce, istina je njegova putanja. Nek trgovci vremenom plove sa voskom u ušima, ti smelo