Последњи пионири у СФРЈ: Иницијација пред фајронт
Време 11.10.2022
Култура сећања Пријем у Савез пионира Југославије изгледао је тако што су нам покупили паре за капе и мараме, одвели нас у свечану салу, окачили нам исте, хор је нешто отпевао, а онда су послали свакога тамо где су мислили да му је место: децу кући, а титовке, црвене мараме и Југославију у заборав, писало је “Време” у броју 882
Септембар је био кишовит, а новембар сурово хладан. Била је 1989, "Антина година" и динар је био конвертибилан. Појма нисам имала шта то значи, али учитељица је инсистирала да јој приликом плаћања екскурзије саопштимо да плаћамо толико и толико конвертибилних динара. С обзиром на усхићење у њеном гласу, претпостављала сам да је то нешто много добро. А и јесте нам било добро. Било је пара, имало је шта за њих да се купи. Те године добила сам чак три барбике,
