Evropska komisija: Spoljna politika, Kosovo i vladavina prava ključni za napredak Srbije ka EU

Tempo pregovora Srbije o pristupanju EU i dalje će zavisiti posebno od tempa reformi u vladavini prava i normalizacije odnosa sa Kosovom, navodi se u novom godišnjem izveštaju Evropske komisije koji će danas biti objavljen.

U delu izveštaja o Srbiji u koji je Beta imala uvid ističe se da je prioritetno da se Srbija uskladi za zajedničkom spoljnom politikom EU, uključujući i sankcije prema Rusiji.

Komisija je navela i da je njena prošlogodišnja preporuka da je Srbija ispunila merila za otvaranje klastera 3 (konkurentnost i inkluzivni rast) i dalje validna i da je taj klaster tehnički spreman za otvaranje.

Na planu spoljne politike, u izveštaju se ukazuje na pad usklađenosti sa rezolucijama EU i odlukama Saveta na 45 odsto u avgustu 2022, sa 64 odsto u 2021.

Srbija se nije uskladila ni sa jednom restriktivnom merom EU i većinom deklaracija Visokog predstavnika protiv Rusije, zadržala je bliske veze sa Rusijom što dovodi u pitanje strateški pravac Srbije, ističe se u dokumentu.

Prema pregovaračkom okviru Srbija-EU od Srbije se očekuje da progresivno usklađuje svoju politiku prema trećim zemljama sa politikama i usvojenim stavovima EU uključujući restriktivne mere, dodaje se.

Takođe se navodi da su brojni postupci i izjave Srbije bili u suprotnosti sa spoljnopolitičkim ciljevima EU.

Kada je reč o dijalogu Beograda i Prištine, Kosovo i Srbija pozvani su da se kosntruktivno angažuju i da bez odlaganja ostvare napredak o sveobuhvatnom pravno obavezujućem sporazumu.

Postizanje sporazuma je ključno i hitno za napredak i Srbije i Kosova ka EU, ističe se u izveštaju koji je deo ovogodišnjeg Paketa proširenja.

U izveštaju se navodi i da je Srbija umereno pripremljena za članstvo u EU u oblasti reforme javne uprave, u pravosuđu ima određeni nivo pripremljenosti, kao i kod borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala, dok u oblasti slobode izražavanja u izveštajnom periodu nije zabeležen napredak.

Kada je reč o ekonomskim kriterijumima, Srbija je između dobrog i umerenog nivoa prirpemljenosti i zabeležila je izvestan napredak u razvoju funkcionalne tržišne ekonomije.

Srbija nazadovala u oblasti spoljne, bezbednosne i odbrambene politike

Evropska komisija je u novom godišnjem izveštaju koji će danas biti objavljen ocenila da je Srbija nazadovala u oblasti zajedničke spoljne, bezbednosne i odbrambene politike, napominjući da su neke izjave i postupci visokih srpskih zvaničnika bile u suprotnosti sa spoljnopolitičkim stavovima EU.

"Srbija je umereno pripremljena u oblasti zajedničke spoljne, bezbednosne i odbrambene politike i nazadovala je u izveštajnom periodu", navodi se u izveštaju Komisije o napretku u procesu pristupanja EU, u delu koji se odnosi na Poglavlje 31.

Dodaje se da je usklađenost sa deklaracijama Visokog predstavnika i odluka Saveta o restriktivnim merama "znatno opala" sa 64 odsto 2021. godine na 45 odsto u avgustu 2022.

U izveštaju se podseća da se Srbija, posle napada Rusije na Ukrajinu, uskladila sa nekoliko pozicija EU u međunarodnim forumima, uključujući Generalnu skupštinu UN, kao i da je glasala za suspenziju Rusije iz Saveta UN za ljduska prava, ali da je do sada odbijala da se uskladi sa bilo kojim sankcijama protiv Rusije i da se nije uskladila sa većinom deklaracija Visokog predstavnika u vezi sa Rusijom i Ukrajinom.

"Štaviše, Srbija je zadržala bliske veze s Rusijom i neke izjave i postupci visokih srpskih zvaničnika bili su direktno protiv spoljnopolitičkih stavova EU", navodi se u izveštaju.

Srbija je nastavila da razvija intenzivne odnose i strateško partnerstvo s Rusijom i nije eksplicitno osudila rusku agresiju protiv Ukrajine, navodi se u izveštaju, ali se dodaje da je ipak podržala teritorijalni integritet Ukrajine i obećala humanitarnu pomoć, kao i da je pomogla ukrajinskim izbeglicama.

U dokumentu se ističe da je prioritetno da se Srbija u narednoj godini uskladi sa spoljnom i bezbednosnom politkom EU, uključujući sankcije, i da izbegava postupke i izjave koje bi bile u suprotnosti sa stavovima EU.

"Srpski mediji su bili uključeni u snažnu prorusku kampanju dezinformisanja", ističe se u izveštaju i poziva da se pojačaju napori na izgradnji društvene otpornosti na manipulaciju informacijama, uključujući dezinformacije, i da se vodi aktivnija borba protiv ovog i drugih oblika hibridnih pretnji.

U izveštaju piše i da su nastavljeni "bliski odnosi i česti kontakti na visokom nivou s Rusijom, uključujući redovne bilateralne posete".

Podseća se i da su ministri spoljnih poslova Srbije i Rusije potpisali plan konsultacija za naredne dve godine, dva dana posle najave ruskog predsednika Vladimira Putina o održavanju referenduma na ukrajinskim teritorijama, delimične mobilizacije i pretnje upotrebom nuklearnog oružja.

U izveštaju se navodi da se Srbija uskladila sa nekim sankcijama protiv Belorusije i sa sankcijama uvedenim Mjanmaru, i dodaje se da je negirala izveštaje specijalnog izvestioca UN da izvozi oružje u Mjanmar.

Podseća se da je Srbija u oktobru i decembru 2021. usvojila akcione planove za primenu novih nacionalnih bezbednosnih i odbrambenih strategija i dodaje da je sada potrebno da se oni sprovode na način koji će u potpunosti odražavati evropsku orijentaciju zemlje u tim oblastima.

Takođe je potrebno da usvoji zakon koji će omogućiti učestvovanje u civilnim misijama u okviru zajedničke bezbednosne i odbrambene politike.

U izveštaju se navodi i da je Srbija nastavila bliske kontakte i saradnju sa Kinom, SAD i Turskom, kao i da je intenzivirala kontakte sa Pokretom nesvrstanih.

"Srbija se pridružila gotovo svim ključnim sporazumima o neširenju, razoružanju i kontroli naoružanja koje promoviše EU", navodi se u izveštaju i ocenjuje da ima transparentan sistem izveštavanja o svojoj strateškoj kontroli izvoza.

Srbija se poziva na angažovanje i fleksibilnost u dijalogu s Kosovom

Od Srbije se očekuju "konstruktivnije angažovanje" i "veća fleksibilnost" kako bi se ostvario brz i konkretan napredak u pregovorima o pravno obavezujućem sporazumu o normalizaciji odnosa sa Kosovom čije je postizanje "hitno i ključno" za napredovanje ka EU, navodi se u novom godišnjem izveštaju Evropske komisije.

U izveštaju koji je deo godišnjeg paketa proširenja 2022, Evropska komisija je ocenila da u pregovorima Srbije i Kosova o sveobuhvatnom i pravno obavezujućem sporazumu o normalizaciji odnosa od prethodne godine nije postignut konkretan napredak.

Ocenjuje se da je Srbija ostala angažovana u Dijalogu, ali i dodaje da srpska vlada treba da održi svoje prethodne obaveze i posveti se punoj primeni svih ranijih sporazuma iz Dijaloga.

Da bi napredovala, Srbija takođe treba da uloži dalje značajne napore da se izbegnu akcije koje narušavaju stabilnost i retorika koja ne vodi dijalogu.

Srbija, dodaje Evropska komisija, takođe treba da doprinese povoljnom okruženju za zaključenje pravno obavezujućeg sporazuma o normalizaciji sa Kosovom, uključujući i njegove međunarodne odnose.

U odeljku o normalizaciji odnosa sa Kosovom, Kosovo i Srbija pozivaju da se konstruktivno angažuju i unaprede pregovore o sveobuhvatnom, pravno obavezujućem sporazumu o normalizaciji bez daljeg odlaganja.

Postizanje takvog sporazuma je hitno i ključno kako bi Kosovo i Srbija mogli da napreduju svako na svom evropskom putu, dodaje se.

Kada je reč o primeni ranije postignutih sporazuma u Dijalogu Beograda i Prištine u izveštaju se navodi da potpuna implementacija sporazuma o pravosuđu iz aprila 2013. i dalje zahteva dodatne napore kosovskih vlasti jer Kosovo ne poštuje određene odredbe sporazuma.

Takođe, kako se dodaje, nije bilo daljeg napretka u implementaciji sporazuma od 25. avgusta 2015, a kosovske vlasti nisu preduzele mere da uspostave Asocijaciju/Zajednicu opština sa srpskom većinom na Kosovu i Kosovo se poziva da se konstruktivno angažuje u njenom uspostavljanju bez daljeg odlaganja ili opstrukcije.

Od Srbije se očekuje "konstruktivno angažovanje" kako bi se omogućilo da most u Mitrovici otvori za saobraćaj vozila bez opstrukcija.

Obe strane moraju da ostanu posvećene kontinuiranoj implementaciji sporazuma o predstavljanju i učešću Kosova u regionalnim forumima i da ne blokiraju rad regionalnih foruma oko bilateralnih sporova, naglašava se u odeljku o normalizaciji odnosa Srbije i Kosova.

Razvoj privatnog sektora u Srbiji ometaju slabosti u vladavini prava

Velike strukturne reforme javne uprave i upravljanja državnim preduzećima u Srbiji i dalje sporo napreduju, čime se produžava dugotrajna neefikasnost i povećava fiskalni pritisak, ocenjuje se u novom izveštaju o Srbiji u paketu proširenja EU.

Srbija je, kada je reč o ekonomskim kriterijumima za članstvo u EU, dobro do umereno pripremljena i ostvarila je izvestan napredak u razvoju funkcionalne tržišne ekonomije.

U prethodnih godinu dana zabeležen je izvestan napredak u reformi poreske administracije i privatizaciji državnih preduzeća ali nije bilo napretka po pitananju jačanja fiskalnih pravila radi ušvrčšćivanja fiskalne politike, navodi se u izveštaju.

Ukazuje se da je država zadržala "snažan otisak" u ekonomiji i da je privatni sektor nerazvijen a da njegov razvoj ometaju slabosti u vladavini prava, posebno korupcija i neefikasno pravosuđe, i sprovođenju lojalne konkurencije. Istovremeno su prošlogodišnje preporuke samo delom sprovedene.

Ocenjuje se da je Srbija umereno pripremljena i da je učinila izvestan napredak u suočavanju sa pritiscima i tržišnim snagama unutar EU, kao i da se struktura ekonomije dalje poboljšala i da je ekonomska integracija sa EU ostala visoka.

Međutim, dodaje se, uprkos izvesnom napretku, kvalitet i relevantnost obrazovanja i obuka ne zadovoljavaju u potpunosti potrebe tržišta rada.

Navodi se i da su javne investicije nastavile da rastu sa ciljem rešavanja ozbiljnih infrastruktrunih nedostataka posle godina nedovoljnih ulaganja.

Kada je reč o malim i srednjim preduzećima, ona se i dalje suočavaju sa brojnim izazovima, uključujući nejednake uslove u odnosu na velike kompanije i strane investitore. Dodaje se da su preporuke iz prethodnog izveštaja samo delom sprovedene.

Navodi se da Srbija u narednoj godini, pod uslovom da je ekonomski oporavak dobro utemeljen, treba da planira dalji postepeni povratak na deficit blizu balansa u budžetu za 2023. i u srednjeročnom fiskalnom okviru, kao i da usvoji kredibilan i obavezujući sistem fiskalnih pravila koji će stupiti na snagu iduće godine.

Takođe treba da preduzme pripremne korake ka adekvatnoj reformi sistema plata u javnom sektoru i da sprovede vremenski oročen akcioni plan za uvođenje novog vlasništva u državnim preduzećima i strategiju za unapređenje upravljanja u državnim preduzećima i smanjenje povezanih fiskalnih rizika.

Navodi se i da ubrzavanje ekonomskih reformi i njihova puna primena ostaje ključno za održivi oporavak i dalje jačanje potencijala privrede u smislu konkurentnosti i inkluzivnog rasta, čime se podržava realna konvergencija sa EU.

Srbija da pojača napore na sprovođenju zakona u oblasti životne sredine

U oblasti klastera 4 u pregovaračkom procesu sa EU koji se odnosi na zelenu agendu i održivu povezanost Srbija je u prethodnih godinu dana zabeležila ograničeni napredak, osim kada su u pitanju transevropske mreže, navodi se u novom izveštaju Evropske komisije (EK) o Srbiji u okviru paketa proširenja EU.

Srbija je u decembru 2021. otvorila klaster 4 koji pokriva četiri pregovaračka poglavlja - 14 (transportna politika), 15 (energetika), 21 (transevropske mreže) i 27 (životna sredina i klimatske promene).

Navodi se da je Srbija u oblasti transevropskih mreža napredovala unapređenjem svoje infrastrukture tako što je počela radove na gasnom interkonektoru Srbija-Bugarska koji je strateški važan projekat za Srbiju i Evropu.

U narednom periodu Srbija treba da stavi u fokus bolje određivanje prioriteta kod investicija, planiranja i upravljanja svim oblastima iz zelene agende, da nastavi reformu železničkog prevoza i unapredi strateški okvir za transport u skladu sa strategijama EU za održivu i "pametnu" mobilnost.

Takođe treba hitno da sprovede svoj akcioni plan o razdvajanju vlasništva u sektoru gasa i daljoj diverzifikaciji snabdevanja gasom kako bi smanjila zavisnost od Rusije, navela je EK.

Srbija treba i da usvoji ambiciozan Nacionalni energetski i klimatski plan u skladu sa ciljevima evropskog Zelenog dogovora o nultoj emisiji do 2050. i pojača napore na sprovođenju i unapređenju zakonodavstva u oblasti životne sredine i klime, posebno oko procene uticaja na životnu sredinu, upravljanja otpadom, kvaliteta vazduha i vode, rada inspektorata.

Kako je saopštila Evropska komisija, taj klaster je u središtu Zelene agende za Zapadni Balkan i blisko je povezan da Programom ekonomskih reformi Srbije i Ekonomskim i investicionim planom EK.

Komisija je podsetila da je Srbija u oktobru 2021, kao i drugi partneri EU iz regiona, odobrila akcioni plan za Zelenu agendu Zapadnog Balkana, koji odslikava evropski Zeleni dogovor na način prilagođen regionu.

Akcioni plan sadrži zajedničke inicijative koje će doprineti održivom socio-ekonomskom razvoju i zelenom oporavku celog regiona u post-pandemijskom periodu.

Navodi se i da Srbija treba da doprinese sprovođenju zajedničke regionalne vizije stavljanjem održivog razvoja, efikasnosti upotrebe resursa, zaštite prirode i borbe protiv klimatskih promena u središte ekonomskih aktivnosti.

Komisija je ocenila i da je Srbiji potrebna jača instituciuonalna stuktura sa dobrim kadrom kako bi upravljala svojom zelenom agendom.

Srbija posvećena dobrosusedstvu, odnosi s Crnom Gorom izazovni, sa Hrvatskom zategnuti

Srbija je ostala sveukupno posvećena unapređenju bilateralnih odnosa sa susedima, ocenila je Evropska komisija u novom godišnjem izveštaju naglasivši da su dobrosusedski odnosi i regionalna saradnja suštinski deo procesa evropskih integracija i da doprinose stabilnosti, pomirenju i stvaranju klime pogodne za rešavanje otvorenih bilateralnih pitanja i nasleđa prošlosti.

U izveštaju koji je deo ovogodišnjeg Paketa proširenja, EK je ocenila da su odnosi Srbije sa većinom suseda dobri, osim sa Crnom Gorom i Hrvatskom.

Sa Severnom Makedonijom, Albanijom, Bugarskom, Mađarskom, Rumunijom i Turskom odnosi su "dobri".

Sa Bosnom i Hercegovinom odnosi su ocenjeni kao "generalno dobri i stabilni" iako je pitanje demarkacije granice nerešeno, a dve zemlje takođe još moraju da postignu sporazum o dve brane na reci Drini i delu pruge Beograd-Bar koji prelazi u BiH, navodi se.

Odnosi sa Crnom Gorom ocenjeni su kao "i dalje izazovni", iako, dodaje se, "obe strane pokazuju veću spremnost da resetuju odnose i da rade na rešavanju otvorenih pitanja".

Odnosi sa Hrvatskom ocenjeni su kao "zategnuti, uz povremene političke sukobe" a nerešeno je i pitanje demarkacije granice.

U odeljku o dobrosusedskim odnosima i regionalnoj saradnji, EK podseća da Srbija ima bilateralne konvencije o regionalnoj saradnji sa Crnom Gorom i Severnom Makedonijom koje su na snazi, da konvencija sa Bosnom i Hercegovinom, potpisana 2018, tek treba da bude ratifikovana dok je sa Albanijom je pokrenut proces zaključivanja konvencije.

Navodi se i da je u izveštajnom periodu Srbija zadržala svoj angažman u nizu inicijativa regionalne saradnje, kao što su Centralnoevropski sporazum o slobodnoj trgovini (CEFTA), Energetska zajednica, Transportna zajednica, Proces saradnje u jugoistočnoj Evropi (SEECP) i Savet za regionalnu saradnju.

Uz podsećanje na održane sastanke EU-Zapadni Balkan u izveštaju se, pored drugog, navodi i da će Zajedničko regionalno tržište (CRM) biti izuzetno važno za povećanje atraktivnosti i konkurentnosti regiona.

To će, navodi EK, pomoći Srbiji da ubrza oporavak od posledica pandemije, posebno privlačenjem investitora koji traže diversifikaciju ponude i kraće lanci vrednosti kao i maksimiziranje koristi od infrastrukturnih investicija u okviru Ekonomsko-investicionog plana. Zato je važno da Srbija igra konstruktivnu ulogu u izgradnju Zajedničkog regionalnog tržišta i da sve strane ispune svoje zajedničke obaveze navedene u akcionom planu CRM.

EK u izveštaju pominje i inicijativu Otvoreni Balkan kroz koju, kako se navodi, Albanija, Severna Makedonija i Srbija nastoje da prodube regionalnu saradnju u nizu oblasti posebno ekonomske integracije, de fakto primenjujući pojedine elemente ajedničkog tržišta o kojima jopš nije postignut formalni dogovor.

EK konstatuje i da, što se tiče poštovanja Dejtonskog/Pariskog mirovnog sporazuma, Srbija nastavlja da podržava teritorijalni integritet BiH i njen put pridruživanja EU i da održava redeovne i česte sastanke sa srpskim članom Predsedništva BiH i rukovodstvom Republike Srpske.

U izveštaju se napominje i da je Srbija nastavila da blisko sarađuje sa BiH, Hrvatskom i Crnom Gorom u okviru procesa Sarajevske deklaracije, koji ima za cilj da pronađe održiva rešenja za izbeglice i raseljena lica zbog oružanih sukoba u bivšoj Jugoslaviji, kao i na nerešena sudbina nestalih tokom sukoba 1990-ih ostaje izazov na celom Zapadnom Balkanu.

(Beta, 12.10.2022)