BBC vesti na srpskom

Nauka i medicina: Moždane ćelije uzgojene u laboratoriji igraju video igru „Pong“

Australijanski i britanski istraživači su uzgojili moždane ćelije koje su naučile da igraju video igru iz 1970-ih.

BBC News 13.10.2022  |  Palab Goš - Dopisnik u
Mini brain
Cortical Labs
Ovih 800.000 moždanih ćelija uzgojenih u laboratoriji umeju da igraju video igru iz sedamdesetih, doduše loše

Naučnici su u laboratoriji uzgojili moždane ćelije koje su naučile da igraju video igru nalik tenisu iz sedamdesetih „Pong".

Oni tvrde da njihov „mini-mozak" može da oseti i reaguje na vlastito okruženje.

Pišući za naučni časopis Neuron, doktor Bret Kejgan, iz kompanije Kortikal lebs, tvrdi da je stvorio prvi „svesni" mozak uzgojen u laboratorijskoj posudi.

Drugi eksperti ovo dostignuće opisuju kao „uzbudljivo", ali tvrde da je nazivanje moždanih ćelija svesnim preterivanje.

„Ne možemo da nađemo bolji izraz da bismo opisali ovaj uređaj.

„On može da preuzme informaciju iz spoljnog izvora, obradi je i reaguje na nju u realnom vremenu", kaže doktor Kejgan.

Human brain
Van Weeden
Ljudski mozak je prilagodljiviji i uči brže od aktuelnih sistema veštačke inteligencije. Da li bi mogao da bude bolji model za sledeću generaciju kompjutera?

Mini-mozgovi su prvi put napravljeni 2013, da bi se proučavala mikrocefalija, genetski poremećaj kod kog je mozak suviše mali, a u međuvremenu su korišćeni za istraživanje razvoja mozga.

Ali ovo je prvi put da su uključeni u spoljno okruženje i da su imali interakciju s njim, u ovom slučaju sa video igrom.

Naučni tim:

  • uzgojio je ljudske moždane ćelije iz matičnih ćelija, kao i neke iz embriona miševa, i od njih napravio kolekciju od 800.000 ćelija
  • povezao je mini-mozak sa video igrom preko elektroda koje otkrivaju na kojoj strani je loptica i koliko je daleko od reket
Pong
Cortical Labs
„Pong" je rana kompjuterska igra u kojoj je cilj da se pomera šipka sleva i spreči da kvadratić prođe pored nje - vrlo prosta, ali veoma uzbudljiva 1972. godine

Ćelije su reagovale proizvodnjom vlastite električne aktivnosti.

Širile su manje energije kako se igra nastavljala.

Ali kad bi loptica prošla pored reketa i igra se ponovo aktivirala sa lopticom u nasumičnoj tački, one su se više širile, prilagođavajući se na novu nepredvidivu situaciju.

Mini-mozak je naučio da igra igru u roku od pet minuta.

Često bi promašivao loptu - ali njegova stopa uspešnosti bila je daleko iznad nasumičnog slučaja.

Mada, bez svesti, on ne zna da igra „Pong" onako kao što bi čovek koji ga igra znao, ističu naučnici.

Pivski „Pong"?

Doktor Kejgan se nada da će se ova tehnologija u nekom trenutku upotrebiti za testiranje lečenja neurodegenerativnih bolesti kao što je Alchajmerova.

„Kad ljudi proučavaju tkiva u posudi, u ovom trenutku vide da li ima ili nema aktivnosti. Ali cilj moždanih ćelija je da obrade informaciju u realnom vremenu.

„Iskorišćavanje njihove prave funkcije otvara mogućnost za mnogo više oblasti istraživanja koje mogu temeljno da se prouče."

Kao sledeći korak, doktor Kejgan planira da testira uticaj alkohola na sposobnost mini-mozga da igra „Pong".

Ako bude reagovao na sličan način kao ljudski mozak, to će samo potvrditi koliko efikasan ovaj sistem može da bude kao eksperimentalna zamena za njega.

Robots
SPL
Naučnici tvrde da su njihovi mini-mozgovi prilagodljiviji od aktuelnih sistema veštačke inteligencije i da bi stoga mogli da posluže kao osnova za prilagodljivije robote

To što doktor Kejgan opisuje sopstveni sistem kao „svestan", međutim, razlikuje se od mnogih rečničkih definicija, koje navode da to znači imati sposobnost osećanja i senzacija.

Počasni naučni saradnik doktor Din Barnet iz Škole za psihologiju u Kardifu više voli izraz „misleći sistem".

„Prosleđuju se informacije i očigledno se koriste, izazivajući promene, tako da se o stimulansu koji on dobija 'razmišlja' na prost način", kaže on.

Mini-mozgovi će vrlo verovatno postati složeniji kako se istraživanje bude nastavljalo - ali tim doktora Kejgena radi sa bioetičarima da bi bio siguran da neće slučajno stvoriti svestan mozak, sa svim etičkim pitanjima koje bi to postavilo.

„Moramo da doživimo ovu novu tehnologiju izričito kao kompjutersku industriju u povoju, kad su prvi tranzistori bili sirovi prototipovi, ne previše pouzdani - ali posle višegodišnjeg posvećenog istraživanja, doveli su do ogromnih tehnoloških čuda širom sveta", kaže on.

Istraživači veštačke inteligencije već su stvorili uređaje koji mogu da pobede velemajstore u šahu.

Ali profesor Karl Friston, sa Univerzitetskog koledža u Londonu, koji sarađuje sa doktorom Kejganom, kaže:

„Mini-mozak je naučio tu igru a da ga tome niko nije učio i stoga je prilagodljiviji i fleksibilniji."


Pogledajte video o najboljem gejmeru na svetu


Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

(BBC News, 10.13.2022)

BBC News

Povezane vesti »

Ključne reči

Društvo, najnovije vesti »